Izvor: Blic, 08.Maj.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć stigla, opasnost ostala
Ono što je doskoro izgledalo nepojmljivo, ne može više da se negira: Grčka jeste (zasad, kažu pojedini ekonomisti) izbegla bankrotstvo u poslednji čas, ali je opasnost po susede ostala. Glavni kanali kroz koje bi kriza mogla najbrže da se prelije u Srbiju jesu pad investicija, bankarski sektor, ali i rast inflacije imajući u vidu sunovrat evropske valute prema dolaru.
Grčka se zaduživala kod evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fondova i došla u situaciju da ne može da vrati dugove, pa se lagodan život pretvorio u pravi pakao. Jedna članica evrozone prvi put je zatražila spoljnu pomoć u desetogodišnjoj istoriji evra. Injekcijom od 110 milijardi evra vlada u Atini bi trebalo da plati dospevajuće kredite, uz uslov da smanji javne rashode i sprovede strukturne ekonomske reforme.
Grčka kriza i te kako može da se prelije u Srbiju, tvrde sagovornici „Novca". Ne samo da je reč o zemljama bliskog okruženja, već i o tome da u Srbiji rade četiri grčke banke u kojima je čak 20 odsto ukupne štednje bankarskog sektora u Srbiji, sa ukupnom aktivom od 358 milijardi dinara. Grčka je i jedan od najvećih investitora u Srbiji, u kojoj posluje više od 200 firmi. Sa ukupnim investicijama od oko 2,2 milijarde evra nalazi se na zavidnom drugom mestu, odmah iza Austrije. I konačno, pad evropske valute u odnosu na dolar (opet podstaknut grčkom krizom), mogao bi da podigne inflaciju u Srbiji. Naime, značajan uticaj na inflaciju ima cena nafte koja je važan input u srpskoj privredi, a pad evra znači da će nam za kupovinu ovog derivata trebati više dolara, tvrde poznavaoci.
Sporne mere štednje koje su izazvale nemire
- Zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014.
- Smanjenje beneficija u javnom sektoru za 20 odsto
- Ukidanje ili zamrzavanje državnih penzija
- Uslov za starosnu penziju 63, a ne kao dosad 61 godina života
- Povećanje PDV-a sa 19 na 23 odsto
- Povećanje poreza na gorivo, duvan i alkohol za 10 odsto
- Uvođenje poreza na profit, kocku, vlasništvo i tzv. zelenih poreza
- Zamrzavanje svih plata, smanjenje penzija i povećanje
poreza
Strah je veći znajući i da Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, sumnja da će pomoć obećana Grčkoj biti dovoljna da se zaustavi širenje grčkih problema.
„Ako previše skrešete budžet zemlje, privreda slabi, smanjuju se prihodi od poreza i fiskalna pozicija zemlje se popravlja daleko sporije nego što bi trebalo. Takođe, programi koje MMF nameće zemljama kojima pruža pomoć podrazumevaju čitav niz strukturalnih reformi. Poznato nam je da su brojne takve reforme bile zasnovane na davanju veće slobode tržištu, koja je na kraju i dovela do globalne ekonomske krize", upozorio je Stiglic za BBC.
Agencija „IHS Global Insight", koja se bavi analizama finansijskih tržišta, u svojoj najnovijoj analizi ocenjuje bi kriza u Grčkoj mogla da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim bankama kćerkama u regionu.
U Srbiji posluju četiri grčke banke, koje čine 16 odsto ukupne bilansne sume bankarskog sektora u Srbiji. One, naime, mogu doći u krizu ukoliko cela Grčka dospe u krizu. Tada će investitori iznositi svoj kapital iz Grčke, a grčka država neće biti u stanju da otplaćuje svoje povelike dugove grčkim bankama.
Iste cene smeštaja i hrane
Mrak u Grčkoj, gde turizam čini 20 odsto društvenog bruto proizvoda, ne znači i svetlo za turiste. Sudeći po početku sezone, cenovnici se neće menjati u odnosu na prošlogodišnje leto, pa turisti ne treba da očekuju jeftinije aranžmane i povoljnije cene hrane i usluga. „Nikakve naznake ne postoje da treba očekivati niže cene. Za prodate aranžmane apartmane smo zakupljivali ranije, a nismo sigurni ni da će cene biti niže za hotele koje rezervišemo na upit. Nemamo informacije ni da su ostale usluge poskupele ili pojeftinile", kažu za „Novac" u „Argus tursu" i dodaju da su aranžmani do juna rasprodati i da za kasnije termine očekuju istu prodaju kao i lane.
„Naravno, ukoliko banke u Grčkoj budu ugrožene, onda će možda njihovi vlasnici morati da dođu do novca na svaki mogući način. Tada bi mogli povlačiti novac iz okolnih zemalja, pa i Srbije, što je malo verovatan scenario u ovom trenutku. Odliv novca iz grčkih banaka u Srbiji u Atinu moguć je samo u slučaju bankrotstva Grčke. Pre je izvesna njihova smanjena kreditna aktivnost u Srbiji, znajući da se manjim delom finansiraju iz domaće štednje nego što povlače novac iz Grčke", kaže ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
Narodna banka Srbije nedavno je saopštila da su grčke banke koje posluju u našoj zemlji solventne jer moraju da se pridržavaju srpskih zakona i regulativa.
I zvaničnici ponavljaju da su ulozi građana u bankama sigurni, (država garantuje štednju do 50.000 evra), a to isto čine i predstavnici sve četiri grčke banke u Srbiji.
„U slučaju najgoreg scenarija, Narodna banka Srbije morala bi da spasava banke u Srbiji kako ne bi došlo do aktiviranja državnih garancija od 50.000 evra na depozite. To bi bilo najpametnije rešenje", kaže Nikolić.
Najveći negativni efekat grčke krize za Srbiju može biti dodatna opreznost investitora.
Sigurno se ne može očekivati da Grčka bude podjednako povoljno izvozno područje, kao što je bila do sada i sigurno ne treba očekivati isti obim grčkih investicija u Srbiji, ocenjuju poznavaoci.
U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kažu da grčke investicije u Srbiji beleže značajan pad u protekle dve godine. Za razliku od 2006. i 2007. godine, kada je investirano više od milijardu i dvesta miliona dolara, u 2008. i 2009. godini taj iznos bio tek 95 miliona dolara.
„Tačan uzrok ovog pada investicija može se povezati sa krizom ali treba imati u vidu i da je do tada već završen period ulaganja grčkih banaka u finansijski sektor u Srbiji. Inače, Grčka je najviše investirala u finansijski sektor, energetiku i nekretnine", kaže za „Novac", Nikola Janković iz SIEPE.
Analize Evropskog ekonomskog instituta u Briselu govore da će ove godine grčki plasmani u Srbiji biti za trećinu manji, što znači da će investicije iz te zemlje opasti za oko 50 odsto.
Prema podacima Ministarstva ekonomije, od 155 država Grčka je prošle godine bila na 18. mestu po vrednosti izvoza i na 21. mestu po uvozu. Vrednosno, prometovano je 370 miliona dolara - najviše smo izvozili šećer, karton i proizvode od gvožđa, a uvozili voće, proizvode od aluminijuma i lekove.
Grčka kriza uzburkala je i dešavanja na berzi, gde je vrednost evra pala u odnosu na dolar. Evro se srozao na najnižu vrednost od aprila 2009. (1,32 američka dolara) sa tendencijom daljeg gubitka vrednosti.
„Pad evra u odnosu na dolar za 13 odsto u poslednjih šest meseci može uticati i na rast inflacije u Srbiji. Razlog je činjenica da se naftom na globalnom tržištu trguje u dolarima, a u Srbiji u dinarima, čija je vrednost indirektno vezana za evro", kaže za „Novac" analitičar iz jedne strane banke koja posluje u Srbiji.
„U poslednjih nekoliko godina rast cena nafte zbog velike tražnje, između ostalog, uticala je negativno i na vrednost dolara. Dolar je padao sve dok dalji rast tražnje za naftom nije prekinula globalna recesija. U 2008. godini recimo, barel nafte je bio 160 dolara, odnosno sto evra, a dolar je prema evru bio 1,60. Sada je ovaj odnos oko 1.30, nafta je oko 85 dolara za barel ili 65 evra", dodaje naš sagovornik.
Problem je veći, imajući u vidu izjavu Stiglica da nije isključen kraj evra i da su mnogi stručnjaci zabrinuti za budućnost evropske valute. „Ako Evropa ne reši svoje fundamentalne institucionalne probleme, budućnost evra biće vrlo kratka", smatra Stiglic.
Za detaljniji prikaz kliknite na tabelu
Najveće grčke investicije u Srbiji
Grčka kompanijaSrpsko preduzeće/bankaInvesticije mln. EUR)
National Bank of GreeceVojvođanska banka425
OTE20 odsto u Telekom Srbija330
Eurobank EFGPost banka
Nacionalna štedionica130
Alpha BankJubanka152
Lamda DevelopmentBEKO Beograd 56
Piraeus bankAtlas banka 28
Coca Cola Helenic Bottling Vlasinka-Vlasinska rosa142
TitanFabrika cementa Kosjerić 44
VeropoulosSupervero 40
Neochimici L.V. LavrentiadisDruštvo za proizvodnju ulja 30
Rafinerije nafte Beograd, IHP Prahovo
Helenik SugarŠećerana Crvenka
Šećerana Žabalj 20
Alumil MylonasAlumil Yu 9,5
IntralotYugolot 3,5
Izvor: PKS, Siepa
