Izvor: B92, 23.Nov.2010, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć Irskoj će sačuvati evro?
London -- Odluka Irske da zvanično zatraži međunarodnu finansijsku pomoć glavna je tema u britanskoj štampi, kao i to da li će ta odluka pomoći da se očuva evro.
Tajms ocenjuje da je vlada u Dablinu kapitulirala i prihvatila zajam u trenutku kada se evrozona bori sa krizom državnih dugova, Dejli telegraf upozorava da će se evro naći pod novim pritiskom, ako paket namenjen Irskoj ne da rezultate.
Odluka Irske da zatraži hitnu pomoć, nakon Grčke, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sada znači da su se dve od šesnaest članica evrozone odlučile na isti korak u roku od samo sedam meseci.
Ako žele da ubede Ameriku, Kinu i druge neevropske vlade - da se ne pominju svetska finansijska tržišta - da stvari drže pod kontrolom, Nemačka, Francuska i njihovi partneri moraju da se suoče sa dva hitna pitanja.
"Najpre, hoće li spasavanje Irske dovesti do slabljenja pritiska na tržištima državnih obveznica, koji trpi Portugal, sledeća slaba karika evrozone, čime bi bila izbegnuta treća za redom spasilačka operacija. Sudbinu evrozone u svojim rukama u prvom redu drže Nemačka i Francuska", ocenjuje Fajnenšel tajms.
"Drugo pitanje glasi da li će evropski lideri uspeti da rasteraju konfuziju koja okružuje plan, čiji je inicijator Nemačka, o stvaranju trajnog mehanizma za rešavanje kriza u članicama evrozone koje zapadnu u finansijske teškoće", dodaje londonski list.
"U međuvremenu, sat otkucava. Važenje fonda evrozone od 440 milijardi evra ističe u junu 2013, a Nemačku u oktobru te godine čekaju parlamentarni izbori. Uoči tog glasanja kancelar Angela Merkel će svakako nastojati da trajni mehanizam stavi u pogon, a nije potrebno podsećati koliko su nemački glasači nezadovoljni finansijskim spasavanjem Evropljana", zaključuje Fajnenšel tajms.
Irska će smanjiti i integrisati banke
Irski ministar finansija Brajan Lenihan kaže da Irska "nije bankrotirala", zato što poseduje sopstvene rezerve gotovine i da planira da posegne za sredstvima iz fonda pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) samo "u krajnjoj nuždi".
On je takođe rekao da će banke Irkoj biti smanjene, integrisane ili prodate, kao jedan od uslova odobrenog paketa pomoći.
Lenihen je rekao kako se nada da će Irska uspeti da krene stopama Južne Koreje, koja je 1997. dobila paket pomoći od MMF-a, a godinu dana kasnije ponovo počela da pozajmljuje na tržištima.
Inače, Irska se suočava sa problemima na dva polja. Jedan problem su banke, koje se suočavaju sa nevoljama od početka globalne krize 2008, kada je u toj zemlji tržište nekretnina dramatično palo. Vrednost stanova i kuća pala je čak i do 60 odsto.
Takođe, takozvani loši dugovi, pre svega u formi kredita graditeljima stambenog prostora, doveli su pojedine banke na ivicu propasti. Prema podacima Irske centralne banke, dug banaka prema ECB početkom novembra iznosio je čak 130 milijardi evra, a Irska je potrošila oko 50 milijardi na njihovo spasavanje.
Drugi problem nastao je zbog sanacije pet najvećih irskih banaka, a to je ogroman budžetski deficit - čak 32 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što je deset puta više od dozvoljenih tri u evrozoni.
Irska vlada je prošle nedelje prihvatila plan za smanjenje budžetskog deficita na limit evrozone od tri odsto do 2014. godine. Vladinim planom se za 2011. predviđa smanjenje deficita za šest milijardi evra, od čega je 4,5 milijardi smanjenje rashoda, a 1,5 milijardi evra su prihodi od novih poreza. Predlog budžeta vlada će podneti parlamentu na raspravu 7. decembra.
Pogledaj vesti o: Grčka
