Izvor: Politika, 30.Okt.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitanje od 1.000 milijardi evra
Nervozni, neispavani i besni, evropski lideri nisu se nimalo štedeli raspravljajući mesecima kako da spasu evro, čitavu zonu jedinstvene evropske monete ali i budućnost jednog od najambicioznijih projekata integracija savremenog sveta.
Ono što se godinama taložilo, eksplodiralo je 2009. dužničkom krizom Grčke. Sve je lako objašnjivo: ukoliko Grčka ne uspeva da isplati vlasnike svojihdržavnih obveznica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << banke koje drže grčki dug imaće gubitke. Kako bi banke pokrile svoje kredite, traže intervenciju država, što vlade uteruje u velike deficite – čime se dug samo širi.
Kraditi su krvotok savremene ekonomije, a ukoliko banke ne mogu da pozajmljuju jer nisu solventne, privredama preti da potonu u recesiju.
Kako bi sprečili ovakvu zakonomernost, Berlin i Pariz prednjačili su u naporu da se svih 17 članica evrozone ukrca u spasilački čamac otkako se finansijski „Titanik“ s putnicima iz zone evra nasukao na obale Grčke. Pritom, Angela Merkel i Nikola Sarkozi nisu u svemu bili saglasni.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju „Politike” od 30. oktobra
Boško Jakšić
objavljeno: 30.10.2011.
