Izvor: Politika, 21.Nov.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papadimosova premijera u Briselu
Uprkos svim upozorenjima, izbegavanje poreza ostaje omiljeni nacionalni sport: samo 443 biznismena prijavila prihod veći od 200.000 evra, a samo šestoro Grka zaradu veću od 900.000
Od našeg dopisnika
Atina – Premijer Lukas Papadimos imao je juče premijeru u Briselu i Luksemburgu dogovarajući sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i šefom evrogrupe Žan-Klodom Junkerom novu tranšu pomoći Grčkoj.
Lider konzervativne Nove demokratije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Antonis Samaras i dalje odbija da pruži pismenu saglasnost o programu spasavanja u zamenu za žestoke mere budžetske štenje.
Treći član koalicije (uz socijalistički PASOK), ultradesni LAOS, upozorava da trojka međunarodnih kreditora neće obezbediti osam milijardi evra bez čvrstih garancija.
Posle teških razgovora predstavnika EU, MMF-a i Evropske centralne banke u Atini, Grci sve dočekuju – novim štrajkovima.
Atina i Solun su juče i danas na nekoliko sati bez kompletnog javnog prevoza. Štrajkuju apotekari i radnici Elektrodistribucije nezadovoljni merama štenje, najavljenim otpuštanjem 30.000 državnih službenika, smanjenjem budžeta za zdravstvo.
Penzioni fondovi jasno stavljaju do znanja da bez evropske pomoći koja je trabalo da stigne još u septembru nisu u stanju da isplate decembarske penzije.
Sve to ne smeta lideru Nove demokratije da i dalje ima „nepokolebljiv stav”. Samaras kaže da je „trojka” morala da ode iz Atine bez njegovog potpisa na dokumentu.
Parlament raspravlja o novom budžetu koji je ministar finansija Evangelos Venizelos nazvao početkom „nacionalne obnove” jer već naredne godine Grčka ne bi smela da ulazi u nove dugove, trebalo bi da smanji deficit budžeta sa devet na 5,4 procenta, kao i da obori stopu nezaposlenosti.
Svi ovi planovi zavise od Papadimosove „premijere”.
Prema podacima EU, Grčka samo u nenaplaćenim porezima ima sumu od 60 milijardi evra. Polovina su dugovanja za koja se već deset godina vode sudski sporovi i čija je sudbina neizvesna.
Vrlo je mali broj Grka koji su prijavili visoke prohode, što potkrepljuje uverenje o masovnom izbegavanju uplate poreza. Tako je 2010. oko 70 odsto privrednika – 273.000 ljudi – prikazalo prihod koji ne podleže oporezivanju, 12.000 evra godišnje.
Prvi korak štednje bilo je snižavanje sume za oporezivanje na 5.000 evra godišnjeg prihoda. Podaci pokazuju da su samo 443 privrednika prijavila prihod veći od 200.000 evra, a samo šestoro Grka zaradu veću od 900.000 evra.
Ovih dana trebalo bi da javno bude objavljen spisak fizičkih lica sa dugom većim od 150.000 evra. Istovetni spisak firmi je već objavljen i tu se radi o dugovanjima od nekoliko stotina miliona evra.
Grčka, tvrdi se, pregovara sa Švajcarskom o oporezivanju štednih uloga grčkih građana. Prema podacima ovdašnjih banaka, samo u 2010. je preko 46 milijardi evra izneto iz zemlje.
Švajcarske banke kažu da depoziti grčkih građana iznose 3,37 milijardi, brokeri tvrde da je reč o 19,7 milijardi, a sredstva informisanja raspolažu podatkom da je u švajcarskim bankama 286 milijardi evra grčkih para.
Teoretski sasvim dovoljno da se podmiri bar deo državnog duga, ali u praksi je malo verovatno da će se pravi iznos u inostranstvu ikada prikazati.
Istovremeno, ovde već danima traje agonija sa plaćanjem novog poreza na imovinu koji je mnoge grčke porodice „zavio u crno”. Recimo, veliki je broj penzionera sa primanjima od 450 evra od kojih zakon traži da neodložno, sa računima za struju, uplate približno istu ili veću sumu poreza na kvadraturu nepokretnosti kojom raspolažu.
Izuzimanje iz ove zakonske odredbe onih sa malim primanjima već nekoliko puta je zahtevano i u parlamentu i očekuje se da će ovo pitanje biti regulisano, ali retroaktivno, kad dužnici plate porez.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 22/11/2011
