Izvor: Kurir, 02.Jul.2011, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PERESTROJKA
Onog trenutka kad su Toma Nikolić i Aleksandar Vučić počeli da se kunu u EU, trebalo je da znamo da je Unija prsla. I zaista, od leta 2008, kad se to desilo, prvo se zatresla celokupna svetska ekonomija, da bi potom, jedna po jedna, države članice EU krenule u bankrot. Da bi zatim, jedna po jedna, države članice EU, uz pomoć bilionskih novih zajmova MMF i ostatka EU, nekako uspevale da se održe na površini podivljalog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ekonomskog mora.
Ne znam da li ste primetili, ali nešto se prethodne nedelje dešavalo u Grčkoj. Grci su lomili telefonske govornice i palili saobraćajne znakove po Atini, ne zato što je država htela da ih natera da rade 40 časova nedeljno, nego zato što je Grčka stegla kaiš više nego što to jedan Grk može da podnese, kako bi odgodila svoju ekonomsku propast za koju godinu. Bilo je ili to, ili propast odmah. Kao kad odeš kod srpskog doktora, jer bi u suprotnom umro odma’. Ovako, umrećeš za mesec dana.
Ah, kad se samo setim - krediti Međunarodnog monetarnog fonda početkom dvehiljaditih, kad smo bojažljivo kročili u „razvijeni svet”, dočekivani su kao pokloni lepog velikog uređenog sistema maloj, zbunjenoj i pod Miloševićem zamalo nokautiranoj Srbiji. Kad ono, ispostavilo se da je kad uzmeš pare na zajam od MMF, isto kao da si uzeo pare na zajam od mafijaškog bosa.
Ah, kad se samo setim - EU je devedesetih izgledala gotovo nestvarno lepa, bogata, civilizovana, mirna, kao savez zemalja iz bajke. Kad ono, ispostavilo se da se tu ne zna ko je više dužan, da li Španac, Irac, Belgijanac, Portugalac, i tako ukrug. Pa sad, kad smo joj se približili (na nekih sedam godina) vidimo da ova umivena tvorevina boluje od monetarnog raka. I to zaraznog. I mi tamo pošli.
Da li će preživeti evro? Trebalo je da znamo da neće još onomad kad su ga braća Crnogorci uveli kao zvaničnu valutu. Zamislite, sva štednja (koja štednja?) vam je u evrima, svi krediti se obračunavaju u evrima, sve se u srpskom mozgu, naviklom da dinare pretvara u bilo šta drugo, obračunava u evrima. Onoliko nam je trebalo da se naviknemo. A danas, evro je u kur.u do te mere da se ne zna da li će opstati.
E pa, ako Švabo neće, mi ćemo lako da se prešaltujemo na nemačke marke, pa će prosečna plata biti šeststo maraka, a setite se samo devedeset treće, kad plate uopšte nije ni bilo. I tu stanite. Ne idite dublje u istoriju, pošto vas možda tamo prepadne Ante Marković i onaj jedan trenutak kad se činilo da dvadeset tri miliona „Jugoslovena” možda ode i u neku normalnu budućnost.
