Izvor: Politika, 19.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovima nikad ne pozajmljuj novac
Milorad Brnjada iz Sutomora posle obilaska postojbine bake Katarine priča o zanimljivim sudbinama svoje porodice
Bar – Milorad Mišo Brnjada, direktor Auto-moto društva Bar, nedavno je prvi put boravio na Krfu, u Grčkoj, postojbini svoje bake Katarine. S Krfa se vratio prepun utisaka.
Ali, ovo nije priča o turizmu, nego o Mišovom dedi Đorđu i baki, Grkinji Katarini. Sve je počelo 1860. godine kada se StankoBrnjada naselio u Papanima u Spiču, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << blizu Crkve svete Tekle. Stigao je iz okoline Splita, a svoj kraj morao je da napusti zbog etikete srbofila. Bio je vrhunski majstor zidar i brzo se proslavio u Papanima, ali i okolnim selima. Posebno je bio vešt u zidanju korčulanskim kamenom. Oženio se i dobio dva sina – Đura, koji je ostao u Spiču da se bavi zemljoradnjom i stočarstvom i Iliju, koji je, nemirnog duha i obrazovan, krenuo u pečalbu sa suprugom Anđušom, kćerkom znamenitog popa ĐuraPopovića. Put ih je odveo u Carigrad, gde se Ilija zaposlio u Otomanskoj banci. U Carigradu se 1903. godine rodio njihov sin ĐorđeBrnjada, glavna ličnost ove priče, Miloradov deda.
– Mojoj prabaki Anđuši nije odgovarao život u Carigradu, pa se vratila u Spič, u porodičnu kuću, sa Đorđem i dve kćerke Stanom i Anom. Njen suprug Ilija ostao je u Carigradu, gde je 1923. godine, posle banalne operacije umro. Anđuša se bavila poljoprivredom, ali se, bez obzira na pare koje su redovno stizale iz Carigrada, teško živelo, jer je severni vetar često znao da opusti spičansko polje i uništi sve, od loze do pšenice. Zbog toga je Đorđe 1920. sa 17 godina, odlučio da pođe očevim stopama i ode kod njega u Carigrad. U početku je radio najprostije poslove. Brzo je savladao turski i grčki jezik a kasnije i francuski. Posle godinu dana, dobio je posao u Atini, kod brodovlasnika Zarifija. Đorđe posle očeve smrti preuzima izdržavanje dve sestre i majke. Dobro je zarađivao, slao je novac u zlatnim napoleonima iz Atine i Brnjade su proširile imanje u Spiču, a kupljena je i zemlja u barskom polju.
– Deda je upoznao baku Katarinu Kondaksi, s ostrva Samosa, 1929. godine. Godinu dana kasnije su se venčali. Možete misliti kakvi su bili komentari meštana kada je baka stigla u Spič sa belim suncobranom i u čipkanoj beloj odori. Bila je svojevrsna atrakcija. Ali, brzo se uklopila u rođačke, seoske i druge odnose i postala omiljena u Papanima – kazuje Milorad.
Đorđe se vratio u Grčku i nastavio da veoma dobro zarađuje. Samo je za godišnje odmore dolazio kući, kod svoje voljene žene. Dovoljno da se 1932. rodi Marko i 1933. godineIlija, Miloradov otac. Onda je došao Drugi svetski rat. Katarina je, kako bi prehranila porodicu, dala više od 300 zlatnih napoleona za pšenicu i kukuruz.
Za to vreme, u Grčkoj, njen Đorđe je, sticajem okolnosti, video mladog kralja Petra Karađorđevića, koji je emigrirao u London istim brodom, kojim i porodica brodovlasnika Zarifija. Đorđu je njegov gazda ostavio svu imovinu i veliko bogatstvo u zlatu i nakitu. On je to blago zazidao u unutrašnje stepenište svoje kuće. Posle rata Zarifi je, u znak zahvalnosti, ponudio Đorđu šta god poželi. Skromni Sutomoranin je uzeo samo lovačku pušku, srebrno posuđe i neke sitnice koje je šezdesetih godina poklonio crnogorskim muzejima.
Iz Grčke se u Sutomore vratio 1948. godine. Bio je poslednji predsednik Opštine Spič, iako nije bio član Komunističke partije. Ali, bio je viđen čovek, ugledan, gospodskih manira, rođeni diplomata. Godinu po njegovom dolasku iz Grčke, baka Katarina je rodila bliznakinje AnuiVeru. Katarina je umrla 1986. u 81. godini. Njen suprug je živeo još 12 godina. Umro je 10. oktobra 1998. u 95. godini.
Nekoliko dana pred smrt pozvao je unuka Milorada u svoju sobu i kazao mu: „Pet puta sam ostajao na nuli, ali nikad nisam klonuo duhom, nemoj ni ti. Ovo je knjiga mojih dužnika, baci je. Samo, molim te, nemoj nikada da pozajmljuješ novac ovim porodicama”.
– Poslušao sam ga, uz osmeh veli Milorad.
Tih pet puta kada je Đorđe Brnjada ostajao na nuli bili su 1937. posle velike inflacije u Grčkoj, 1948. pri povratku u zemlju, kada mu je, kako je govorio, pojedena ušteđevina zbog nepovoljnog kursa, šezdesetih godina kada je pozajmljivao novac koji mu nikada nije vraćen, 1979. nakon katastrofalnog zemljotresa i 1993. u vreme velike inflacije u SRJ.
Milan Vujović
[objavljeno: 20/10/2008]
.jpg)
