Izvor: RTS, 25.Okt.2011, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpis duga za spas Grčke
Zvaničnici zemalja evrozone predložili konzorcijumu međunarodnih banaka da otpišu 60 odsto grčkog duga, kako bi se stabilizovala ekonomija te zemlje. Prema za sada nezvaničnim informacijama, fond za spas prezaduženih članica evrozone mogao bi da naraste na više od hiljadu milijardi evra.
U pokušaju da Grčku spasu od bankrotstva, zvaničnici evrozone kao jednu od mera predlažu da konzorcijum međunarodnih banaka otpiše 60 odsto duga te zemlje.
Ukoliko banke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne odreaguju na taj predlog, evropski pregovarači moraće da pokrenu varijante prinudnog reprogramiranja. Banke su ranije bile spremne da dobrovoljno otpišu najviše 40 odsto grčkog duga, dok je Evropska unija insistirala na otpisu najmanje 50 procenata.
Naime, da bi se dužnički teret Grčke sveo na prihvatljiv nivo u dugoročnoj perspektivi, privatni investitori, banke i privatni sektor moraju da imaju aktivniju ulogu.
"U julu je bilo reči o 21 odsto, ali to očigledno nije dovoljno. Otpis bi morao da bude znatno veći, oko 50-60 procenata, koliko sada i tražimo", obrazložio je premijer i ministar finansija Luksemburga Žan-Klod Junker, predsednik Evrogrupe (radne grupe ministara finansija evrozone).
Junker je objasnio i da je mogućnost da evropske vlasti prisile banke da reprogramiraju dugove, krajnja mera.
"Ne isključujem tu varijantu, ali je ne želim, zbog ozbiljnih posledica, ne samo po Grčku, koja će bankrotirati. Posledice će biti ozbiljne i za sve ostale zemlje evrozone, ali ne možemo dozvoliti bankama da nas vuku za nos", rekao je čelnik Evrogrupe.
Procena je da bi, bez otpisa 50 do 60 odsto duga, ukupne potrebe Grčke za stranim pozajmicama do kraja ove decenije mogle da premaše 250 milijardi evra. To je dva puta više od finansijskog paketa dogovorenog na julskom samitu EU.
Hiljadu milijardi za pomoć dužnicima?
Kako bi sprečila širenje krize na ostale zemlje Evrope, zvaničnici evrozone nameravaju da povećaju obim fonda za pomoć prezaduženim članicama.
Nemački parlamentarci su navodno saopštili da bi očekivana pomoć mogla da bude povećana na više od hiljadu milijardi evra, navodi se u dokumentu do kojeg je došla agencija AP.
U dokumentu piše da evrozona namerava da poveća obim Fonda za finansijsku stabilnost sa sadašnjih 440 milijardi evra tako što će se kupcima obveznica nuditi osiguranje od mogućih gubitaka. Takođe, u planu je privlačenje kapitala privatnih investitora i državnih fondova.
Vlade članica evrozone se nadaju da će većim ovlašćenjima Fonda moći da zaštite zemlje poput Italije i Španije od širenja dužničke krize.
Međutim, nacrt dokumenta radne grupe evrozone još ne sadrži tačan iznos pomoći, uz napomenu da preciznije brojke o većim finansijskim sredstvima mogu da se odrede tek nakon kontakta sa potencijalnim investitorima i agencijama za određivanje kreditnog rejtinga.
Povećanje obima Fonda bi trebalo da olakša poziciju na tržištima onim članicama evrozone koje se nalaze u problemima i da omogući funkcionisanje tržišta obveznica, navodi se u dokumentu.
Veća sredstva će, kako se navodi u dokumentu, moći da pruže ulagačima delimično osiguranje od gubitaka na državne obveznice, čime će obveznice postati privlačnija investicija.
