Izvor: B92, 25.Feb.2014, 21:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optimizam: Grčka se oporavlja
Atina -- Grčka će se ove godine vratiti na put privrednog rasta koji bi trebalo da se znatno ubrza 2015. godine.
Rast BDP biće 2,9 odsto, uz poboljšanje zapošljavanja i smanjenje javnog duga, ali i jedno i drugo za sada ostaju na rakordnoj visini, saopštila je danas u Briselu Evropska komisija.
Evropska komisija je u ekonomskoj prognozi potvrdila da očekuje da će BDP Grčke porasti za 2,9 odsto iduće godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle rasta od 0,6 odsto ove godine, prve kada ta zemlja izlazi iz šest godina recesije.
Stopa nezaposlenosti, mada ostaje visoka, trebalo bi da sa prošlogodišnji 27 odsto, opadne na 26 odsto ove godine i na 24 odsto 2015.
Dug Grčke koji je 2013. godine dostigao vrhunac od 177 odsto BDP, očekuje se da će se ove godine stabilizovati, a sledeće godine se smanjiti na 171,9 odsto. Uz to, deficit budžeta koji je prošle godine bio veći od 13 odsto BDP, trebalo bi da ove godine opadne na 2,2 odsto i da 2015. bude svega jedan odsto BDP.
Za Evropsku komisiju, "napredak fiskalne stabilnosti i konkurentnosti podrška je i oporavku poverenja".
"Predvođen izvozom i investicijama, BDP bi trebalo da raste 2014. godine", uprkos "padu potrošnje povezanom s raspoloživim obimom prihoda".
Očekuje se da oporavak ojača 2015, uz investicije kao glavnog pokretača, i uz mogućnosti stvorene tekućim strukturnim reformama.
"Oporavak u zoni evra takođe će omogućiti oporavak izvoza, kao i povećani prihod od turizma i pomorskog prevoza", procenjuje EU.
Na finansijskoj infuziji od 2010, Grčka je dobila dva kreditna programa od ukupno 240 milijardi evra, uz brisanje 107 milijardi evra duga privatnim kreditorima - komercijalnim banakama. Uprkos tim ogromnim subvencijama, javni dug stagnira na neodrživom nivou, te su glavnih donatori (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) obećali da će do kraja leta razmotriti kako da se dug dalje smanji.
Poverioci Grčke su obećali da će joj pomoći još jednim kreditom, ali zavisno od toga da li će biti primarnog budžetskog suficita (rashodi bez servisiranja duga). Grčka je već saopštila da ima primarni budžetski suficit veći od 1,5 milijarde evra - prvi za više od 10 godina, i suficit tekućeg platnog bilansa od 1,2 milijarde evra (0,7 odsto BDP) - prvi još od 1948. godine.
"Prošle godine Grčka je po prvi put od 1948. imala suficit tekućeg platnog bilansa, a izgleda i da je uspela i da postigne primarni budžetski suficit", potvrdio je danas evropski komesar za ekonomske poslove, Oli Ren.
