Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana poezije

Regionalna konferencija PEN centara, organizovana je u Beogradu, Novom Sadu, i Subotici, a ove godine posvećena je temi „Odbrana poezije ili poetika novog iskustva”

U toku je bijenalna Regionalna konferencija PEN centara, organizovana je u Beogradu, Novom Sadu, i Subotici, a ove godine posvećena je temi „Odbrana poezije ili poetika novog iskustva”. Prema rečima Vide Ognjenović, predsednice Srpskog PEN centra i potpredsednice Međunarodnog PEN-a, gosti ove regionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konferencije pesnici su iz Grčke, Slovenije, Makedonije, Bugarske, Turske, Hrvatske, Albanije, Mađarske i Srbije.

Među uglednim gostima ove konferencije je i Tomaž Šalamun, slovenački pesnik svetskog renomea, čije su poetske knjige prevedene na više od trideset jezika, a jedan od njegovih prevodilaca je i Čarls Simić. Juče je održana prva radna sesija konferencije, a sinoć je u Kulturnom centru Beograda upriličeno veliko književno veče. Učesnici regionalne konferencije PEN-a ovoga puta su: Titos Patrikios (Grčka), Vera Čejkovska i Katica Ćulavkova (Makedonski PEN), Elizabet Čičeri-Ronjaj (Mađarski PEN), ujedno i zamenica predsednika Odbora Pisci za mir, čije je sedište u Sloveniji. Tu je gošća iz Turske Gonca Ozmen, pesnikinja, esejistkinja, borac za ljudska prava i aktivistkinja pokreta za liberalizaciju žena, odbranu umetnosti od zloupotrebe, pokreta za odbranu kurdske manjine. Iz Slovenije su došli Ivo Svetina, poznati pesnik i dramski pisac, kao i Edvard Kovač, poznati pesnik i esejista, predsednik Odbora Pisci za mir. Zatim, gosti su i Silvija Čoleva iz Bugarske, Dževat Ljoši (Albanski PEN), Zvonko Maković, Tonko Maroević (Hrvatski PEN), te naši Laslo Blašković, Vladimir Kopicl, Živorad Nedeljković, Duško Novaković, Slobodan Zubanović, Bratislav Milanović, Velimir Kostov, Ana Ristović, Goran Stanković. Večeras će u novosadskom Narodnom pozorištu, sa početkom u 20 časova, biti održano poetsko veče, moderator će biti Laslo Blašković, dok će sutra, u „Platoovoj” knjižari u Subotici, književno veče početi u 20 časova, a moderator će biti Gojko Božović.

Na prvoj jučerašnjoj tematskoj sesiji, kako je istakla Vida Ognjenović, izlaganja su bila sasvim različita.

– Naša koleginica iz Turske Gonca Ozmen donela nam je vest o četrdesetodnevnom štrajku glađu, i o tome da je Turski PEN podržao štrajkače, među kojima su intelektualci, pisci, novinari. Dogovoreno je da naša Konferencija pošalje telegram podrške štrajkačima i Turskom PEN-u – rekla je Vida Ognjenović.

– Jedan od vodećih i najprevođenijih grčkih pesnika Titos Patrikios, (čije su knjige kod nas preveli Ivan Gađanski i Ksenija Maricki-Gađanski), govorio je o različitim vidovima odbrane poezije, odbrane od surove komercijalizacije karakteristične za naše doba, kao i od kritičara koji ne prate razvoj pesništva nego od pesme traže da zadovoljava njihove naklonosti. Govorio je da pesništvo treba braniti i od samih pesnika. Patrikios je napomenuo da neki pesnici urušavaju poeziju iznutra, tražeći od nje da bude što komunikativnija, brža, deskriptivnija, apstraktnija (a znamo da su deskripcija, apstrakcija i opširnost neprijatelji poezije). Takođe je kazao da je poezija teško iskustvo, sažimanje sveta. Patrikios se drži saveta svog kolege, nobelovca, Janisa Ricosa, o tome da je pesma završena tek kada je prepiše četrdeset puta, mada je on potom u osami pročita još dvadeset puta. Tonko Maroević govorio je o poeziji koja se hrani poetskim iskustvom, da je za njega trenutno najsavremeniji pesnik Ovidije, a citirao je i Brodskog povodom toga da je poezija nešto što jednostavno mora da se napiše.

Uopšte, razgovor je juče, prema oceni Vide Ognjenović bio prijemčiviji zato što nije bio simpozijumskog karaktera, već razmena iskustava pesnika i onih koji o poeziji pišu.

– Naša gošća iz Bugarske Silvija Čoleva govorila je o tome da se poezija udaljila od čitalaca, da deluje narcisoidno, i da je moramo braniti od te izolacije. Po njenom mišljenju, poezija treba da izađe na ulicu, da koristi nove medije i internet, i mislim da je u pravu, jer poezija je i počela na otvorenom kao rapsodski iskaz. Čoleva kaže da joj je stalo da ima što više čitalaca, ali da pri tom ne bude banalno komunikativna.

M. Vulićević

objavljeno: 03.11.2012.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Politika...