Izvor: Politika, 14.Avg.2015, 09:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekujući barbare
„Šta čekamo ovde na agori okupljeni? / Treba danas barbari da stignu. / Zašto u senatu vlada takav nerad? / Što senatori većaju, a ne donose zakone? / Zato što će barbari danas stići”, pisao je grčki pesnik Konstantin Kavafi (prevod: Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski – barbar umesto varvar koji obično samo znači divlji rušitelj). Danijel Mendelson iz „Njujorkera” je pre dve godine povodom zastoja u američkoj vladi sugerisao da barbari za uspavanu vlast predstavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedinu šansu, izgovor, kao da je katastrofa neophodna i čak poželjna da se društvo pokrene sa mrtve tačke, bilo da se radi o Rimu i Konstantinopolju nekada bilo o Briselu danas. Na kraju pesme, međutim, barbari ne stižu i civilizovani, atrofirani senatori i oratori se pitaju u Kavafijevom satiričnom tonu: „Pa sad, šta ćemo bez barbara. / Oni su ipak bili neko rešenje.” Grčka je igrala ulogu barbara nekoliko meseci, a tu ulogu danas igraju migranti. Indolente tehnokrate ne čine ništa konstruktivno, čekaju da kriza postane dublja, da države to rešavaju na nacionalnom nivou, pa da ih neka katastrofa sve izbavi.
Jedan dečak mi je na autobuskoj stanici u Beogradu rekao da ide za Nemačku, a da su mu tatu ubili u Siriji. Zajedno sa drugarom i drugaricom jurcao je u okolini stanice. Oni dolaze iz Sirije koja ima prve naseobine još iz 3500. godine pre nove ere, iz drevnog Damaska. Sirija je većinski sunitska zemlja u kojoj hrišćani imaju visok položaj, zemlja koja pripada Mediteranu. Jedu humus u Beogradu u lokalu „Tel Aviv”. Jedan Sirijac koji je spavao na klupi u Beogradu pitao je mog prijatelja za policijsku stanicu. Prijatelj mu je ponudio novac, a ovaj je odbio objašnjavajući da je nekada imao lekarsku praksu i da mu novac nije potreban, već samo pomoć da porazgovara sa nekim kuda dalje. Na grčkom ostrvu Kos jedna turistkinja se žalila što uopšte spasavaju migrante, pa joj je jedan čovek odbrusio: Da li biste radije da tela plutaju u moru?
Pošto bi tehnokrate najradije da barbari ostanu na teritoriji drugih barbara kao što su Grci i Srbi, žmure na jedno oko dok Mađarska, u kojoj zri antisemitizam, razvija žičane ograde ka prosvećenoj, hrišćanskoj, sekularnoj Evropi o kojoj barbari maštaju. Prema UNHCR-u, ove godine je ukupno 13,9 miliona ljudi proterano usled ratova i sukoba, a 200.000 migranata je stiglo ove godine u Evropu, što čini 0,027 odsto evropske populacije, piše „Gardijan”, dok je Liban prihvatio 1,2 miliona sirijskih izbeglica, a ima populaciju od 4,5 miliona. Prema tome, ostrvo Kos, Lezbos, Grčka i Srbija su više na udaru imajući u vidu njihovu relativnu veličinu i ekonomsku snagu, a pokazuju se, uz izuzetke, kao dobri domaćini. Gradonačelnik Palerma koji se ceo život borio protiv mafije upozorava da sada mafija zarađuje na krijumčarenju ljudi. Želimir Žilnik, reditelj „Destinacije Srbistan”, kaže da podizanje novih zidova ruši sve zbog čega je srušen Berlinski zid.
Mendelson u svom tekstu o Kavafiju kaže: „Kardinalni grehovi u Kavafijevoj viziji istorije su samozadovoljstvo, arogantna samoubeđenost i solipsistička nesposobnost da se vidi šira slika.” Zar to nije i opis ponašanja Brisela prema Varufakisu time što nastavlja politiku produženja zaduživanja koja se već godinama pokazuje neuspešnom i samo produbljuje grčki krah? Da, barbarski je Varufakis pravio plan B u slučaju Gregzita da hakuje sopstveno ministarstvo uz pomoć kolege sa Kolumbija univerziteta. Radi se o kratkovidosti jer je Varufakis upozoravao grčku vladu da ne ulazi u ovako formiranu evrozonu, a sad kada je ušla cena izlaska može biti prevelika, pa se nastavlja ekonomska politika Šojblea koja već sedam godina ne daje rezultate. No, Siriza je (za sada) kapitulirala, a glavni barbari su migranti. Kao i u ekonomskoj zbrci oko dugovanja, mediji ne razdvajaju pojam migrant i izbeglica, a nešto više od šezdeset odsto tih ljudi nisu ekonomski migranti, već beže od sukoba koji su posledica stranih intervencija. SAD su dovoljno daleko da nemaju tih briga (bore sa sopstvenim rasizmom prema crnačkoj populaciji) iako su oni manipulisali sukobljenim muslimanskim stranama. U Žilnikovom filmu Kamerunac retorički pita šta se desilo u Libiji, ko je uzrokovao krah jedne nekada jake afričke zemlje?
U Srbiji je navodno sve bolje, a migranti bi što pre da pobegnu odavde. Male su plate, ne isplati im se Srbistan. Odliv mozgova iz Srbije je druga verzija ovih migracija, verzija za višu, evropskiju klasu. Čeka se povećanje plata u Srbistanu, a ono je u stvari samo vraćanje plata na staro, što je divan apsurd jer nema gde da se čuje da se u Srbistanu zapravo živi gore. Kao što se brkaju termini izbeglica i migrant, tako se u Srbiji brkaju termini ekonomski boljitak i osiromašenje. To je orvelovski novi jezik naše vlade. Dakle, uskoro će postati zaista bolje, toliko bolje da će naši mladi ljudi sa migrantima da odlaze kao dve klase barbara Evrope.
Reditelj
