Izvor: Deutsche Welle, 07.Nov.2014, 14:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova državna televizija – stari problemi
Pre godinu dana, grči specijalci su ispraznili zgradu državne radiotelevizije ERT. U njoj su protivno naređenju vlade o gašenju programa, novinari i dalje radili svoj posao. Njihova borba za opstanak i dalje traje.
U junu 2013, šef grčke vlade Antonis Samaras je dekretom ukinuo hronično deficitarnu državnu Radioteleviziju ERT i jednim potezom otpustio 2650 radnika te kuće. Tada je rečeno da je ta oštra mera bila neophodna zbog diktata štednje. Osim toga, vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je poručila da će očistiti to leglo korupcije i nepotizma i otvoriti novi „stesani“ javni servis po ugledu na britanski BBC. Na to su stotine otpuštenih novinara iz protesta okupirale centralu ERT u Atini i saopštile da će jednostavno i dalje praviti svoj radio i TV-program. Tek u novembru 2013, policijski specijalci su ispraznili zgradu; prošlog maja, nova stanica NERIT je počela da emituje program.
I pored toga, više od 400 radnika bivše državne radiotelevizije i dalje emituje svoj protestni program i to preko radija i interneta. „Ne odustajemo iako nam je istekao rok za primanje novčane pomoći za nezaposlene od 12 meseci. Želimo da kompletno obnovimo rad ERT“, rekao je radijski voditelj Nikos Cimpidas u razgovoru za DW. Proteklih meseci, on i njegove kolege su uspele da privuku pažnju javnosti na sebe i postigle određene uspehe. „Ukupno 17 okupiranih lokalnih ispostava ranije ERT-mreže sada emituje naše emisije“, objašnjava taj novinar.
Noćni upad u zgradu televizije
Cimpidas će još dugo pamtiti akciju izbacivanja novinara iz zgrade ERT 2013. Bio je na noćnoj smeni kada je u zgradu upala policija – nešto posle četiri sata ujutro. „Namerno su došli tada – računali su da će ima najmanji otpor biti pružen u to doba. Tražili smo objašnjenje te policijske akcije, ali ga nismo dobili“.
Nepotizam nije iskorenjen
Bivši državni radio je svakako trebalo reformisati i to ni Cimpidas ne osporava. Naravno da je bilo, kako kaže, „određenih problema“, ali oni ni izdaleka nisu razlog da se po kratkom postupku ugasi radiotelevizijska stanica i da se zameni čistim vladinim glasilom kao što je NERIT, prenosi ovaj novinar.
Trenutno ni u novoj radiotelevizijskoj stanici nema mnogo naznaka da je ona raskrstila sa nepotizmom: nakon samo nekoliko nedelja rada, prvi šef uprave NERIT-a Jorgos Prokopakis je u maju dobio otkaz, a posle toga se preko Fejsbuka žalio na netransparentnost i političke intervencije u firmi. Na njegovu funkciju je stupio pravnik Antonis Makrodimitris, koji je posle letnje pauze sam podneo ostavku. Kormilo je preuzeo Petros Mais – ekonomista koji je 38 godina radio za državni radio ERT. I to treba da bude „novi početak“?
Nikos Cimpidas u radijskom studiju
„NERIT nije prevazišao stare obrasce ERT-a“, smatra Jorgos Plios, profesor za medije na Univerzitetu u Atini. On je u razgovoru za DW rekao da je državna kontrola u novom medijskom servisu još oštrija nego što je bila u starom, kao i da bi mogla i dalje da se pojačava s obzirom na sve žešće političke razmirice u zemlji. Plios dodaje da u Grčkoj, nažalost, još uvek nema nezavisnog jasnog servisa. Za njega je poređenje NERIT-a i BBC-ja gotovo komično.
Uloga privatnih medija
Posle zatvaranja ERT-a u leto 2013, grčki medijski sindikati su najavili štrajkove i proteste. I u privatnim medijima je bilo obustava rada zbog postupka prema ERT-u. Ali, sveopšta solidarnost nije dugo potrajala. Političari iz vlade su u razgovorima sa privatnim medijima žestoko branili zatvaranje ERT-a. S druge strane, levičarska opozicija bojkotuje novu državnu radoteleviziju NERIT i obećava da će, u slučaju pobede na izborima, ponovo otvoriti ERT i dati ugovore svima koji su radili za tu stanicu.
Protesti novinara u Atini
Profesor Plios smatra da je malo verovatno da će privatni mediji, zbog odsustva konkurencije u vidu javnog servisa, da se pobrinu za kritičko izveštavanje: „Istraživanja kriznog izveštavanja su pokazala da svi privatni mediji u Grčkoj izbegavaju da kritikuju vladu. Oni su upućeni na pomoć vlade da bi mogli da dobiju povoljne kredite“. Prema Pliosovim rečima, i pravni okvir na televizijskom tržištu je delimično nepregledan, pošto nijedna privatna stanica nema konačnu dozvolu za emitovanje programa.
Takve zavisnosti i prepletenost političkih i ekonomskih interesa su dovele do toga da sve veći broj Grka sve manje veruje medijima u sopstvenoj zemlji, kaže Plios. To potvrđuju i redovne ankete - prema najnovijim, više od 80 odsto ispitanih građana smatrra da su televizijske stanice u njihovoj zemlji - nepouzdane. Građani su vrlo skeptični i prema radijskim programima i dnevnim novinama.
Pogledaj vesti o: Grčka
