Izvor: Magyar Szó, 23.Jan.2016, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodbranjiva Evropa
Niko ne zna kolike će ljudi stići sa izbegličkim talasom u Evropu na proleće ili kojom će maršrutom izbeglice pokušati da stignu do evropskih zemalja, ali se skoro svako slaže sa ocenom da će ovogodišnji broj izbeglica daleko premašiti prošlogodišnji. Pripremajući se za ovaj scenario, na balkanskoj liniji su već pooštrena pravila – iz Grčke u Makedoniju, a odande u Srbiju i Hrvatsku propuštaju se samo oni koji idu u Nemačku ili Austriju, a u Austriji je vladinom uredbom regulisano >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << koliko se izbeglica može maksimalno primiti ove godine. Državni sekretar ministarstva za rad i socijalna pitanja, Laslo Čikoš, kaže da ukoliko se ne uspe sa smanjenjem broj izbeglica koji je krenuo put Evrope, onda se i Srbija mora prilagoditi i uvesti mnogo strože, pa čak i drastične mere.
Kako se može kontrolisati ulaz, odnosno, ko želi da zaista zatraži azil u Nemačkoj ili Austriji?
– Skoro nikako, ili veoma teško. Na graničnom prelazu svako kaže šta mu je volja i veoma je teško ustanoviti ko govori istinu a ko ne.
Kakvog onda smisla ima ova mera?
– Vreme će pokazati da li je ova uredba imala smisla. Već sam mnogo puta u životu čuo rečenicu „gde stane logika, tamo počinju nelogičnosti”. Treba da prođe neko vreme, da bi se ispostavilo da li je ova mera dovoljna za zaustavljanje ili ublažavanje izbegličkog talasa. Ako se ne uspe smanjiti broj izbeglica koje dolaze, onda Srbija mora da se prilagodi i da uvede mnogo strože mere nego do sada, možda čak i drastične. Ove eventualne strože mere mogu biti važne prvenstveno u psihološkom smislu. Da srpska država ima oštriji stav po ovom pitanju, izbeglice koje se već nalaze tu bi signalizirale onima koji su još kod kuće koliko su teško stigli dovde, i preporučili im da ni ne pokušavaju ovim putem da stignu do Evrope. Naravno, oni koji još nisu krenuli turske vlasti delom nagovaraju na put, a sa druge strane i oni sami jedni druge nagovaraju dok još borave u izbegličkim kampovima u Turskoj. Vreme će pokazati kakva sudbina nas sve čeka.
Kolika je šansa da situacija eskalira na delimično ili potpuno zatvorenim graničnim prelazima?
– Strasti bilo gde mogu da se razbuktaju. Masu od više hiljada nezadovoljnika je teško držati u okvirima. U novembru kada su izbeglice na grčko-makedonskoj granici počeli da razdvajaju prema državljanstvu i kada su samo Sirijcima, Iračanima i Afganistancima dopuštali prolazak, sakupila se ogromna masa nezadovoljnika. Uprkos tome, vlasti su uspele da održe stvari pod kontrolom. Prema mojoj oceni, i ovog puta će da se okupi tolika masa ljudi na makedonsko-grčkoj ili na makedonsko-srpskoj granici. Ako se to dogodi, videćemo kako će se ta masa održati pod kontrolom. Vlasti sigurno neće biti u zavidnom položaju.
Koliko trenutno ima smeštenih izbeglica u Srbiji i da li se može računati na njihov povećan broj?
– U zemlju trenutno stiže dnevno između 700 i 1000 izbeglica. Prema dosadašnjem sistemu otprilike isti broj ljudi je i napuštao zemlju u pravcu Hrvatske. Hrvatska za sada prima izbeglice. Treba da se zna da pored Sirijaca, Afganistanaca i Iračana u poslednje vreme stiže sve više izbeglica iz Eritreje, Sudana, Etiopije, Maroka i drugih afričkih država. Oni, međutim, ostaju ovde. Prema našim procenama, trenutno u domaćim centrima se nalazi oko dve hiljade migranata, a njihov broj se od sada može i povećati.
Ukoliko se poveća broj smeštenih izbeglica u Srbiji, da li treba da strepimo od incidenata sličnih onim u Nemačkoj ili drugim evropskim državama?
– Nadamo se da se u Srbiji neće dogoditi ništa slično. Razloga za nadu ima zbog toga što je Srbija ipak balkanska država, drugačiji je mentalitet ljudi, a drugačija su i pravila. Srpsko društvo bi reagovalo drugačije na ovakve izgrede od, na primer, nemačkog.
Sa kakvim se merama priprema Srbija za eventualnu readmisiju izbeglica?
– Za sada je teško pretpostaviti da će se izbeglice vratiti u Srbiju. I srpski ministar inostranih poslova je već rekao da se ovi ljudi moraju slati nazad u onu državu Evropske Unije gde su prvi put prešli granicu, a to su Grčka, Italija i Španija. To nalažu i važeća uputsva. Jedino bi se u Srbiju mogli vratiti oni migranti koje je Mađarska proterala zbog ilegalnog prelaska granice, a njih nema mnogo. Istovremeno bi se i u njihovom slučaju moralo dokazati da su ovde prešli granicu. Ako bude ovakvih migranata, protiv njih bi se trebao pokrenuti prekršajni postupak, jer su ti migranti, koje bi Mađarska vratila, kod nas izvršili ilegalan prelazak granice. U ovom prekršajnom postupku se može izreći i zatvorska kazna, ili se migranti mogu obavezati da napuste zemlju, ili se mogu sakupiti, a pošto je između Srbije i Makedonije na snazi dogovor o readmisiji, i proterati u Makedoniju.
Kakvi su izgledi u slučaju da izbeglice pokušaju naći nove rute prema Evropi?
– Izbeglice u bilo kojem trenutku mogu krenuti nekim alternativnim pravcima. Da sam ja migrant, ja bih strpljivo čekao u Grčkoj, jer je na kraju krajeva tamo ipak toplija zima nego ovde. Na proleće iz Grčke komotno mogu preći u Albaniju, a odande u Crnu Goru, pa u Hrvatsku. Pre godinu dana sam govorio da je nemoguće odbraniti grčka ostrva. Sad kažem da je nemoguće odbraniti dalmatinska ostrva. Ne bi bilo dobro ni da krenu u pravcu Bosne i Hercegovine, jer nikome nije u interesu da se migranti eventualno priključe bošnjačkim islamističkim grupama.
.jpg)
