Izvor: Politika, 29.Feb.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačko oklevanje brine siromašne
Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker smatra da je ipak moguće povećati kapacitet stalnog evropskog spasilačkog fonda
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Šarlot Detur ne može da veruje da prosečni Belgijanac godišnje radi čak 455 sati manje nego prosečni Grk. Sumnjičavo vrti glavom ne verujući svojim ušima.
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ukazuju da godišnje radnik u Belgiji radi 1.551 sat, njegove kolege u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčkoj 2.017 sati, u Mađarskoj 1.956, a u Poljskoj 1.939 sati.
„Verujem ja tim stručnjacima koji to kažu, ali ipak mi se čini da mi više radimo. Da se više trudimo”, kaže ova 52-godišnja Valonka koja drži mali pansion u centru Brisela. „Sigurno je i njima teško, ali i nas je kriza teško pogodila. I mi smo u dugovima, porezi su sve veći, a cene rastu. Evo, moj sin radi u banci Deksija, pa i oni se muče da opstanu.”
Iako su navikli da spadaju u bogatije Evropljane, Belgijanci sve više osećaju posledice svoje prezaduženosti i ekonomsko-finansijske krize u evrozoni. Premda Šarlot više brine to da li će Belgijanci „morati da plaćaju dugove za Grke ili Špance”, bivši belgijski premijer, a sada predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompaj i aktuelni premijer Elio di Rupo zastupaju stanovište da hitno treba povećati fondove za spas, ne samo Grčke, već i ostalih ekonomski posrnulih država EU.
Međutim, Van Rompaj je bio prinuđen da otkaže sastanak lidera evrozone, planiran da se održi u petak na kraju samita šefova država i vlada EU koji počinje danas u Briselu. Nemačka kancelarka nije pristala da se razgovara o povećanju evropskih spasilačkih fondova, što je samo dodatno povećalo sumnje da će evrozona uskoro uspeti da se iščupa iz dužničke krize.
Dok Nemci smatraju da za takve odluke „ima još vremena”, ostatak Evrope se plaši da će biti žrtve nemačkog oklevanja da se razgovara o povećanju Evropskog stabilizacionog mehanizma, budućem stalnom zaštitnom fondu evrozone, koji bi sa iznosom od 500 milijardi evra trebalo da počne da funkcioniše u julu.
Predsednik Evrogrupe i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker juče je ponovio da je optimista da će se kumulativno nadovezati sredstva dva evropska fonda za spasavanje zemalja – privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i Evropskog stabilizacionog mehanizma (EMS).
„Do kraja marta donećemo odluku da dozvolimo da paralelno funkcionišu dva fonda – EFSF i EMS. Tako ćemo imati 750 milijardi evra na raspolaganju”, rekao je Junker za nemačke medije, dodajući da je u EFSF-u ostalo neiskorišćeno 250 milijardi evra koje bi trebalo pripojiti onoj sumi od 500 milijardi evra koje će biti u EMS-u.
Uprkos tome što je Nemačka odložila ovu raspravu, Junker smatra da treba sačekati kako će se realizovati učešće privatnih kreditora u restrukturisanju grčkog duga, a potom brzo doneti odluku o povećanju EMS-a.
Za ekonomski posrnule zemlje evrozone juče je ipak stigla ohrabrujuća vest – da su banke evrozone pozajmile od Evropske centralne banke rekordne 529,53 milijarde evra u okviru druge runde trogodišnjih kredita koje je ta banka ponudila u cilju jačanja likvidnosti u evropskom bankarskom sektoru.
Ukupno 800 banaka zatražilo je kredite uz izuzetno niske kamatne stope, što je nadmašilo očekivanja analitičara, koji smatraju da će ovo pre svega pogodovati Španiji i Italiji, čije su državne obveznice suočene sa nepoverenjem investitora.
Uprkos tome, svi potezi evropskih lidera nisu značajnije sprečili srozavanje evropske ekonomije, tako da kriza uveliko kuca na vrata i bogate Belgije, koja će ove godine zapasti u blagu recesiju zbog oštrih mera štednje.
„Otkad smo dobili novu vladu, sve je skuplje. Ne znam dokle ćemo da izdržimo”, kaže Šarlot Detur, preturajući po listi gostiju u svom pansionu. „Znam da je potrebno namiriti dugove, ali zaista ne znam šta političari misle, gde će naći novac. Od poreza neće moći, jer su obični građani već sve platili što mogu da plate.”
Nenad Radičević
objavljeno: 01.03.2012.
