Izvor: B92, 24.Maj.2012, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nemački pištolj uz glavu Grcima"
Pritisak na Grčku dramatično je porastao nakon što je Nemačka centralna banka pozvala na obustavljanje finansijske pomoći Atini, piše londonski Telegraf.
Ministri finansija evrozone, istovremeno, dogovorili su da je potrebno napraviti plan za eventualni izlazak Grčke iz evrozone.
Takođe, Bundesbanka, nemačka centralna banka, saopštila je kako je izlazak Grčke iz zone evra "uznemirujuć ali izvodljiv". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Kako navodi Telegraf, nemački mediji pišu da je najnoviji pritisak na Grčku koji dolazi iz te zemlje "pištolj uz glavu Grcima" uoči predstojećih ponovljenih izbora.
"Postoji opasnost od raspada Evrope"
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc traži praktične mere za podsticanje rasta i kaže da postoji opasnost da će posledice politike štednje dovesti do raspada Evrope. Ne dovodeći u pitanje potrebu da se Grčka drži dogovorenog programa štednje, on se zauzeo za "humaniji pristup prema ljudima te zemlje" kojima je potrebno uputiti poruku nade da postoji svetlo na kraju tunela.
Istovremeno, čak 70 do 80 odsto Grka želi da zadrži zajedničku valutu. Da je to sve teže i da sve manje njih veruju u takav ishod, pokazalo se odmah nakon što su objavljene vesti da će se ići na nove izbore jer grčka proreformska Vlada nije formirana. U prvoj nedelji je povučeno dva odsto štednje iz banaka ili oko dve milijarde evra, prenosi britanski Ekonomist.
Ipak, nova istraživanja javnog mnenja pokazuju da bi Siriza, grčka levičarska partija, koja je protiv mera štednje, osvojila najveći broj ili 20,5 odsto glasova na ponovljenim izborima 17. juna.
Takođe, glavni ekonomista Sitigrupe Vilijam Buiter predviđa da će Grčka izaći iz evrozone iduće godine i da će nova grčka valuta odmah pasti čak za 60 posto. On navodi da bi grčki izlazak iz evrozone mogao da bude podstaknut vladinom potrebom da štampa novac da bi osigurala pokrivanje troškova.
Prema tom scenariju, Sitigrupa veruje da će grčki BDP u 2013. pasti neverovatnih deset posto, ali da bi se mogao oporaviti u narednim godinama jer će rast konkurentnosti podstaći izvoz i turizam.
Oporavak Grčke predvodiće sama Grčka, a ne EU
Guverner grčke centralne banke Jorgos Provopulos insistirao je da će Atina, a ne lideri Evropske unije, predvoditi oporavak Grčke iz krize koja ugrožava opstanak te zemlje u evrozoni. Oporavak Grčke je "povezan s odlukama koje će biti donete u Atini, a ne u Briselu", predočio je guverner.
Njegov komentar je usledio kao reakcija na izveštaje da se članice evrozone pripremaju za slučaj mogućeg izlaska Grčke iz regiona zajedničke valute ako ta zemlja ne izabere novu vladu koja će ispuniti zahteve, postavljene u okviru sporazuma o spasavanju.
"O pitanju oporavka biće odlučeno ovde. Imamo mnogo toga da uradimo i sada možda gubimo vreme vodeći brigu o drugim stvarima", rekao je Provopulos i dodao da bi "oporavak možda mogao biti ostvaren putem brže privatizacije koja bi mogla da privuče investicije, ali mi, nažalost, kasnimo u tome".
EU i drugi međunarodni kreditori zahtevaju od Grčke reforme u zamenu za stotine milijardi evra pomoći za spasavanje radi sprečavanja bankrota Atine zbog nemogućnosti da vraća dugove. Sprovođenje tih reformi je, međutim, sada u zastoju pred nove izbore, zakazane za 17. jun.
Provopulos je u međuvremenu potvrdio da će grčke banke do ponedeljka dobiti 18 milijardi evra iz paketa EU za spasavanje koje će im pomoći u dokapitalizaciji posle velikih gubitaka koje su pretrpele u restrukturisanju grčkog vladinog duga.
