Izvor: Blic, 14.Nov.2011, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka sprema scenario za grčku tragediju
Iako je u Grčkoj formirana nova koaliciona vlada koja je obećala da će da sprovede program mera Evropske unije kako se ne bi srušio monetarni sistem cele unije, nemačka vlada razmatra čitav niz scenarija kako bi se pripremila za eventualni izlazak Grčke iz evrozone. Prema apsolutno najgorem scenariju, zemlja bi ušla u začarani krug ekonomske katastrofe koja bi mogla da potraje decenijama i koja bi zahvatila ceo svet.
Uticajni nedeljnik "Špigl” piše juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stručnjaci u nemačkom Ministarstvu finansija izvode simulacije nekoliko scenarija polazeći od pretpostavke da nova grčka vlada odluči da ipak ne nastavi sa sprovođenjem dogvorenog programa rigorozne štednje.
Prvi scenario: Izlazak Grčke iz monetarne unije ojačao bi evro
Osnovni scenario zasniva se na hipotezi da se situacija neće razvijati isuviše loše. Po tom scenariju izlazak Grčke iz monetarne unije čak bi mogao, dugoročno gledano, da doprinese jačanju evra, posle početnog perioda turbulencija.
Pretpostavka je da bi monetarna unija bila stabilnija bez svoje najslabije karike, mada bi periferne države evrozone, recimo Španija i Italija, i dalje bile suočene s problemima. Ali polazi se od pretpostavke da bi one lakše rešavale probleme bez dodatnog tereta grčke krize.
Prema proceni stručnjaka nemačke vlade, te zemlje sada teško dolaze do gotovog novca, ali nisu na pragu bankrota kao što je to slučaj sa Grčkom.
Drugi scenario: Kriza zahvata Italiju i Španiju
Nemački stručnjaci prognoziraju manje povoljan razvoj događaja. Po toj hipotezi, Italija i Španija bi se našle u "raljama” globalnog finansijskog tržišta, a troškovi njihovih pozajmica bi znatno porasli.
U toj simulaciji, Evropski fond finansijske stabilnosti (EFSF) bio bi prisiljen da snabde te zemlje svežim novcem. A da bi taj potez bio uspešan, EFSF bi morao brzo da se poveća na bilion evra.
Najgori scenario: Grčka će decenijama grcati u krizi
Pored ova dva scenarija, stručnjaci su razmotrili i apsolutno najgori scenario. Po tom modelu, nova grčka valuta bi drastično devalvirala prema evru. To bi doprinelo jeftinijem grčkom izvozu, ali bi negativne posledice nadjačale pozitivne.
Nacionalni dug bi porastao uprkos početnom smanjenju jer bi u grčkom dugu još uvek bio dominantna evro. Kreditni rejting zemlje bi momentalno bio ponovo snižen, pa bi se grčke kompanije "grčile” da dođu do novca jer bi i bankama zemlje bio odsečen put do međunarodnih tržišta kapitala.
Mnoge firme bi bankrotirale jer bi i njihovi dugovi imali denominaciju u evrima, a to bi dovelo do otpuštanja novog talasa radnika. Domaća potrošnja bi doživela krah, što bi još više otežalo situaciju. Zemlji bi bile potrebne decenije da izađe iz tog začaranog kruga, koji bi u sebe neminovno "usisao” i druge države.
Ako je za utehu, nemački stručnjaci ne veruju da da je ovo najverovatniji scenario.
Debata u grčkom parlamentu o merama za izlazak iz krize
Novi grčki premijer Lukas Papadimos pokrenuće danas parlamentarnu debatu o programu mera koje treba da sprovede njegova vlada, koju parlament treba da potvrdi glasanjem u sredu.
Dodatni pritisak raspravi donosi i današnji dolazak u Atinu inspektora "trojke” Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), evropske Centralne banke i Evropske unije. Velika većina gradjana Grčke veruje da koaliciona vlada, koju je Papadimos formirao u petak, nudi najbolje rešenje za borbu sa ekonomskom krizom.
Zadatak nove vlade, koju čini 48 članova iz tri partije - dosad vladajućeg PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajnje desničarske partije LAOS, biće da sprovede program mera štednje kako bi se izbegao bankrot zemlje.
Grčki parlament u sredu u podne glasa o poverenju novoj vladi i gotovo je izvesno da će je podržati pošto koalicija tri stranke kontroliše 254 od ukupno 300 mesta u skupštini.
