Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 00:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema kupaca za jadranska ostrva

Sve više privatnih vlasnika ostrvaca na Jadranu žele da ih prodaju, ali je zanimanje kupaca zamrlo

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Lepo vam je na Jadranu? Kupite ostrvo samo za sebe. Naravno ako imate koji milion evra .

Na hrvatskom delu Jadrana sve više privatnih vlasnika malih ostrva na kojima uglavnom nema ništa osim kamena i vegetacije, želi da ih proda, a o tome razmišlja i država gledajući iskustva Italije i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčke koje na taj način popunjavaju povelike rupe u državnoj blagajni.

Međutim, posle prvobitne navale zainteresovanih i nekoliko ostvarenih prodaja u milionskim vrednostima, kupaca je naprosto nestalo, a razlog je jednostavan: možete da kupite ostrvo, ali na njemu prema postojećim propisima ne smete ništa da gradite. A da potrošite koji milion evra samo da bi na svom ostrvu mogli da razapnete šator, takvih entuzijasta baš se i nije našlo.

Sa prodajom ostrva „led“ je probijen 2003. godine kada su anonimnom kupcu(sumnja se u Ivicu Todorića) braća Huljev-Tartalja prodali ostrvce Smokvica kod Rogoznice u šibenskom arhipelagu, koje je 200 godina bilo u vlasništvu njihove porodice.. Međutim, to je u javnosti izazvalo takve burne reakcije u stilu da se strancima rasprodaje vlastita zemlja da je vlada brzo donela propise o zaštiti pod čiji režim je stavljeno 688 takvih ostrva pretežno u privatnom vlasništvu da bi se tako destimulisala i praktičnodaljnja prodajadomaćeg prirodnog blaga.

Da bi privatni vlasnik mogao da proda svoje ostrvo, po pravilu nasleđeno od predaka koji su na njemu svojevremeno čuvali ovce ili ga obrađivali, mora ga prvo ponuditi državi, pa ako nije zainteresovana lokalnim vlastima. Tek ako i oni ne žele da ga kupe može tražiti privatnog kupca. Postoji još jedno ograničenje: ta ostrva imaju status poljoprivrednog zemljišta, a ono se u Hrvatskoj ne može direktno prodavati strancima već samo ako otvore firmu u Hrvatskoj, pa preko nje.

Šta se gubi ovakvom krutom odbranom privatnog vlasništva govori priča iz Istre. Pre desetak godina svojevremeno prema Forbsovoj lestvici najbogatiji čovek na planeti Vladimir Jevtušenkov kupio je ostrvce Frašaker nedaleko od Pule za tadašnjih 1,1 milion nemačkih maraka. Nameravao je da na njemu sagradi svetski centar za GSM tehnologiju u koji bi dolazili na usavršavanje stručnjaci iz celog sveta. Dobio je za to podršku i vlasnika „Microsofta“ Bila Gejtsa koji je želeo da se uključi u to, ali je sve ubrzo palo u vodu. Na kupljenog ostrvu Jevtušenkov nije smeo ništa da gradi, osim da eventualno čuva ovce i kampuje s porodicom i prijateljima.

Trenutno se u Hrvatskoj prodaje nekoliko desetina privatnih ostrva (čak i jedno usred jezera Kozjak na Plitvičkim jezerima), ali kupaca više nema i to ne zbog cena koje su u milionskim iznosima u evrima. Porodice Badurina i Marušić, na primer, posle odricanja države od prava prvokupa, prodaju dva ostrvca u lošinjskom arhipelagu za ukupno 5,8 miliona evra. Ima naravno i onih malih, paktično školjeva s malo zelenila, koji se mogu kupiti za par stotina hiljada evra.

Vlasnici brojnh malih ostrva sve su nezadovoljniji činjenicom da su najzakinutiji od svih privatnih vlasnika u Hrvatskoj. Zagorac može da proda vinograd koji je nasledio o svojih pradedova, Ličanin može da proda svoju šumu koju je nasledio, Slavonac svoju njivu ako hoće, a Dalmatinac ništa ne može sa svojim vlasništvom ako je neko nenastanjeno ostrvo.

Radoje Arsenić

objavljeno: 15.08.2011.

Nastavak na Politika...