Izvor: S media, 12.Maj.2010, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema brige za kurs dinara!
Domaća valuta nije ugrožena grčkom krizom, a aktuelni pad kursa nije veliki, dobar je za izvoznike i ne treba da nas zabrinjava
Vrednost srpske valute nije ugrožena zbog grčke krize, a promene kursa dinara poslednjih nedelja su male i ne treba da nas zabrinjavaju, kaže za Preš Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS i kandidat za guvernera.
Šoškić ističe da je u Grčkoj došlo do krize javnih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << finansija i da to nema direktne veze sa Srbijom.
- Glavni rizik postojeće krize u Grčkoj je da ta država ne dođe u situaciju da ne može da izmiri svoje obaveze i da zbog toga vlasnici grčkih obveznica, među kojima je i Evropska centralna banka, izgube deo imovine - naglašava Šoškić.
Da li je dinar ugrožen zbog krize u Grčkoj?
- Rizici se mogu javiti u domenu rasta kamatnih stopa za pozajmice i u drugim državama koje imaju visoki budžetski deficit u evrozoni. Kao i da valuta u kojoj su grčke državne obveznice emitovane, a to je evro, izgubi na vrednosti u odnosu na druge svetske valute. Sve to nema direktne veze sa monetarnim i finansijskim sistemom Srbije.
Koji su razlozi najnovijeg pada vrednosti dinara?
- Svaka promena deviznog kursa dinara po definiciji bi trebalo da bude posledica promene u ponudi i tražnji za domaćom valutom. Razlozi za to mogu biti vrlo različiti. Kada su promene male, kao poslednjih nedelja i meseci, to ne treba da nas naročito zabrinjava. A pad vrednosti domaće valute u odnosu na valute glavnih spoljnotrgovinskih partnera dobra je vest za izvoznike svake zemlje. To važi i u Srbiji, naročito za onaj deo izvoznika koji se oslanjaju na domaće repromaterijale.
Procene analitičara su da će dinar nastaviti da slabi.
- Snaga dinara pre svega zavisi od izvozne snage domaće privrede i od priliva kapitala iz inostranstva. Ako rastu izvoz i strane direktne investicije, stvaraju se preduslovi za jačanje vrednosti dinara. Ako nam je izvoz slab i opšti privredni uslovi takvi da ne privlačimo dovoljno investicija u našu zemlju, stvaraju se uslovi za slabljenje dinara.
Da li i smanjenje referentne kamatne stope NBS utiče na slabljenje dinara?
- Sama manje restriktivna monetarna politika ne mora da utiče na depresijaciju dinara.
Da li građani koji štede u „grčkim" bankama treba da brinu za svoje uloge?
- Građani znaju da su „grčke" banke zapravo domaće banke, a štednja u svim domaćim bankama je osigurana do nivoa od 50.000 evra. Takođe, ove banke gotovo da nisu kreditirale ili kupovale obveznice grčke države. Čak i kada bi Grčka proglasila bankrot, a to se neće desiti zbog ozbiljnog nivoa pomoći zemalja evrozone, bilansi „grčkih" banaka u Srbiji s tim nemaju direktne veze. Otuda mislim da realnog razloga za brigu nema.
