Izvor: Southeast European Times, 10.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nastanak krizne poezije u teškim vremenima u Grčkoj

Mnogi Grci nalaze predah u staroj utesi u vreme krize i neizvesnosti.

09/12/2011

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine – 8.12.2011.

Euripid, pisac grčkih tragedija, rekao je da „Grci znaju da su reči poput mačeva“. Milenijumima su grčki pesnici koristili neobičnu snagu preciznog jezika za uznemiravanje duša, zadiranje u dubine čovečanstva i podgrevanje otpora protiv osvajača i okupatora.

Danas se Grci okreću večerima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << poezije u pokušaju da oslobode svoje duše nespokoja koji je zahvatio mnoge, u trenutku kada je ekonomska katastrofa stvorila talase strahova, nakon što je ostavila 500.000 građana bez prihoda, uz nagli porast broja samoubistava i beskućnika.

Nedavni događaj pod nazivom Krizna poezija, u Narodnoj biblioteci Atine, privukao je skoro 300 ljudi. Oni su mogli da čuju najpoznatije savremene grčke pesnike, uključujući Nanosa Valaoritisa, 90, prijatelja dobitnika Nobelove nagrade Jorgosa Seferisa, i Titosa Patrikiosa, koji su recitovali svoja dela.

Događaj je organizovao Dino Siotis, urednik Dekate, časopisa koji se trudi da održi poeziju u životu i uključuje radove kako najpoznatijih pesnika tako i novih pesnika koji obećavaju.

„Kada je zemlja ušla u krizu ljudi su postali svesniji poezije i književnosti i žele da čuju šta pesnici imaju da kažu“, rekao je Siotis za SETimes. On je bio predstavnik za informisanje u Sjedinjenim Državama, gde ga je podučavao Valaoritis -- u vreme kada je Valaoritis stvarao još renomiranije radove u još većem broju, inspirisan svojim gnušanjem prema vojnim liderima.

Siotis je i sam dobro poznat pesnik. Njegovo novije delo Crni novac je žestoki napad na bogatu elitu u Grčkoj i kulturu korupcije, starih poznanstava i favorizovanja, koja je obeležila društvo i pomogla nastanak krize.

„Ovo nije finansijska kriza. Ovo je moralna kriza“, rekao je Siotis, dodajući da je to razlog što večeri poezije okupljaju toliki broj ljudi koji žele da se odmore od tereta brige.

Valaoritis, koji se smatra najvažnijim pesnikom grčke dijaspore od Konstantina Kavafija, prošao je vremena gora od ovih i seća se mračnih dana Drugog svetskog rata, nacističke invazije i umiranja ljudi na ulicama od gladi.

„Morao sam da hodam preko mrtvih tela svakog dana tokom nemačke okupacije, a konjska kola su, kao u Srednjem veku, bila natovarena telima; ali, čak i u tom trenutku nastajala je odlična poezija, da bi se pomoglo ljudima da se izbore sa tim“, rekao je on za SETimes.

U to vreme su se pojavili pesnici kao što je Odisej Elitis, još jedan grčki nobelovac, a bili su popularni radovi Kavafija i nadrealiste Andreasa Embirikosa.

„Grci su bili pesnici u najgore doba naše istorije“, kaže on, uključujući tu invaziju Franaka, Venecijanaca, kao i 400-godišnju otomansku okupaciju, kojoj je konačno došao kraj 1830. godine. „Ono što pesnici mogu da pruže je vrlo važno. To održava moral ljudi.“

Patrikios, koji se jedva izvukao da ga ne ubiju kolaboratori tokom Drugog svetskog rata i koji je bio proteran na jedno ostrvo na tri godine nakon Građanskog rata u Grčkoj 1946. Godine. Zbog svojih levičarskih ideala, rekao je da mu je drago što se toliko ljudi pojavilo na večeri poezije.

„Poezija može da stvori tu atmosferu koja u današnje vreme nedostaje. Živimo gotovo izolovano; ne komuniciramo sa drugima. Poezija može da nam pomogne da postanemo svesni stvari na dublji način“, rekao je on za SETimes.

To je teren koji je istraživao u nekim od svojih najboljih pesama, uključujući Opet reči, u kojoj piše o tome zašto ljudi ne treba da ćute.

Još neizgovorene reči pod jezikom

jedine koje iz usta ne izlaze

i one nagrizaju iznutra

ostavljajući smežurane leševe

ljudi koji su pokušali da govore

kada je bilo prekasno.



Možda samo na kratko, ali veče poezije učinilo je život malo prijatnijim okupljenima pre nego što su morali da se vrate svojim strepnjama i razmišljanjiima kako da izađu na kraj sa manjim platama, povećanjem poreza, manjim penzijama i otpuštanjima

Jorgia Naka, slobodna prevoditeljka, kaže da poštuje to što pesnici shvataju šta stoji iza dileme zemlje i koliko je štete to nanelo.

“Kriza nije samo finansijska, to je kriza vrednosti i estetike, pa sam želela da čujem nešto drugačije što bi podiglo dušu i navelo vas na razmišljanje. Poezija ulepšava ružnoću društva“, rekla je ona za SETimes.

Pored kraćeg saopštenja prošle godine, umetnički i književni deo društva bio je primetno tih tokom krize, što je list To Vima navelo da se upita šta se desilo sa njegovom čuvenom reputacijom otvorenog istupanja.

Vakuum su delimično popunili anarhisti pišući grafite i bacajući Molotovljeve koktele na policiju tokom brojnih protesta, nereda i štrajkova koji su zahvatili zemlju.

„Bez obzira na visok standard naše moderne poezije, njeni kreatori se uzdržavaju od isticanja žalosnih tema, kao što je siromaštvo velikog broja ljudi u društvu“, navodi list.

Za razliku od godina hunte i onih koje su usledile, ekonomska kriza još nije izlegla novog Janisa Ricosa, Valaoritisa, Kavafija, Elitisa, Seferisa i slične, mada se Siotis trudi da održi tradiciju u životu.

Ricos, inače komunista, se 1936. godine u proslavljenom radu Epitafios usprotivio desničarskoj diktaturi i napisao stihove koji i danas odzvanjaju kod Grka:

Sine, moja krvi i mesu, srži kostiju mojih, srcu srca mog,

vrapče malog dvorišta mog, cvetu moje samoće.



Gde je odleteo moj dečak? Gde je otišao? Gde me ostavlja?

Krletka je sada prazna, na vrelu ni kapi vode.

Zbog čega su se tvoje oči drage zatvorile i ne vide moje suze?

Kako si zastao u koraku i oglušio se o moje gorke reči?



On je 1978. rekao: „Napisao sam Epitaf u vreme kada su svi intelektualni pokreti širom sveta pravili zaokret od tradicije… kao ojačanje našeg nacionalnog i rasnog identiteta, kroz potpuno folklorna merila.“

U pesmi pod nazivom Prizori, Siotis je napisao stihove koji su postali proročki za Grke.

Nekada dođu vremena

Kada jedino što možeš da uradiš

Jeste da se ne nadaš



Naka kaže da razume to, ali joj je takođe drago zbog prijatnog olakšanja koje donesu poezija i oni koji je pišu.

„Oni zaista ne mogu da učine bilo šta“, kaže ona. „To je samo bekstvo od stvarnosti“. Ali, za mnoge Grke je i to za sada dovoljno.

Nastavak na Southeast European Times...