Izvor: Press, 04.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napad na Visoke Dečane
Episkop Artemije i pored brojnih bratskih sugestija sabraće arhijereja (posebno mitropolita Amfilohija i episkopa Atanasija), nije hteo da spreči aktivnosti protosinđela Simeona (nalazi se u zatvoru u Grčkoj i pre nekoliko dana je raščinjen, prim. aut.) u pogledu stvaranja nemira među klirom i narodom na Kosovu, piše u optužnici SPC protiv vladike Artemija >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << .
Simeon pisao saopštenja SNV Na posebnom udaru su godinama bili vikarni episkop lipljanski Teodosije i bratstvo manastira Visoki Dečani koji su u javnosti od Simeona kao najbližeg saradnika Artemija prikazivani na kriv i ružan način, iako je reč o jednom od najbrojnijih monaških bratstava u SPC. To se posebno videlo prilikom posete Fatmira Sejdiua Dečanima, kad je namerno stvorena tenzija u medijima. Odgovornost Artemija je u tome što je od protosinđela Simeona prihvatio saopštenje Srpskog nacionalnog veća KiM, iako se to telo nije sastalo nego je Simeon napisao to klevetničko saopštenje što je i potvrđeno pred komisijom Sinoda 17. maja 2006. u Patrijaršiji.Koliko je to unelo zabunu među klir i verni narod najbolje svedoči pismo petorice arhijerejskih namesnika Artemiju od 2. maja 2006. kojim su tražili da sveštenstvo bude uključeno u traženje rešenja problema. Oni su potpuno podržali episkopa Teodosija i bratiju manastira Visoki Dečani od bezočnih napada i javnih kleveta koje je, preko pojedinih neodgovornih članova SNV, isposlovao, kako se ispostavilo, protosinđel Simeon. Političko mešetarenje Simeona se ogleda i kroz svedočenje prof. dr Rade Trajković i Ranđela Nojkića (dugo vremena najbližih saradnika Artemija u SNV KiM) koji svojim izjavama potvrđuju da je, prema njihovim saznanjima, klevetničko saopštenje protiv episkopa Teodosija i bratstva Dečana zapravo napisao Simeon.
Biznismen u mantiji Protosinđel Simeon je sa znanjem i dozvolom episkopa Artemija na drzak način, koristeći čak i medije, pa i štampajući razglednice sa skulpturom Presvete Bogorodice iz Sokolice, prekrštavajući je u „Bogorodicu Banjsku", 28. decembra 2006. u Zavodu za zaštitu spomenika najavio „povratak" te svetinje u manastir Banjsku. Tokom januara meseca, Simeon je u medijima neprestano lansirao takve tvrdnje što je unelo pometnju među narod, a igumanija manastira Sokolica Makarija mu je zabranila ulazak u manastir.
Brojni vernici su se pobunili i oko 2.000 njih potpisalo je peticiju Artemiju, koju je on ignorisao upravo zahvaljujući ulozi Simeona. I pored protivljenja vernika i sestrinstva manastira Sokolica Simeon je u džepnom izdanju knjige „Banjska" (2007) nastavio da unosi nemir i provokacije netačno navodeći da je reč o „pobuni nekih protiv povratka skulpture Bogorodice Banjske (a ne Sokoličke, prim. tuž.) u svoj matični manastir, svoj dom".
Nemir je unet i među bratstvo manastira Sopoćani kada je Simeon sa svojim kumom Predragom Subotičkim, kroz plan poslovnih aktivnosti preduzeća eparhijski centar „Rade Neimar" za 2005. planirao kao mogućnost oduzimanje hotela od manastira kome je u procesu povratka imovine trebalo da pripadne. Faktičko oduzimanje hotela od manastira Sopoćani izvršilo bi se kako bi se realizovao „razvoj turističkih kapaciteta", tj. novi vid proširenja interesnog područja kroz, kako je napisano u planu, mogućnosti za ostvarivanje „relativno brzih poslovnih prihoda". Takvi planovi su izazvali protivljenje nastojatelja manastira Sopoćana, oca Segrija, a rezultiralo je njegovim povlačenjem sa mesta nastojatelja.
Nemir u Pećkoj patrijaršiji Nezakonitim odlukama od 18. avgusta 2008. u slučaju episkopa Teodosija i dela bratstva manastira Visoki Dečani, episkop Artemije je takođe uneo veliki nemir među klir i verni narod ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i šire. O načinu ponašanja dela monaha episkopa Artemija može se zaključiti i prema svedočenju monahinje Haritine iz Pećke patrijaršije, odakle se vidi da je jeromonah Stefan iz manastira Zočište kabadahijski isleđivao sestre i tražio im hranu. Lažno se predstavio da navodno ima naklonost od patrijarha da tom prilikom isleđuje sestre iz Pećke patrijaršije. Među jednim delom sestara je vodio i kampanju protiv zakonitih odluka Sinoda, što je unelo dodatnu sumnju i nemir među starice monahinje.
Episkop Artemije je od kraja 90-ih godina vodio SNV Kosova i Metohije, koji se sve više pretvarao u političko udruženje koje je izdavalo čitav niz politički obojenih i ideoloških saopštenja (u početku preterano prozapadnih, a potom sve više ekstremno nacionalnih), čime je unošena podela na „patriote" i „izdajnike" ne samo u verni narod eparhije, već i među sveštenstvo i monaštvo. Ova organizacija se na kraju raspala i pokazalo se da je politički angažman nikako ne pripada arhijereju, a posebno ne na Kosovu i Metohiji.
SUTRA: Medijski napadi mimo odluka najviših crkvenih vlasti
