Izvor: RTS, 29.Feb.2012, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najradniji pred bankrotom
U Evropi, možda paradoksalno, najvredniji radnici su u zemljama pred bankrotom – najviše rade Grci i Mađari, a najmanje Holanđani, Nemci i Norvežani. Privredu pojedinih zemalja, međutim, ne poboljšava veći broj sati provedenih na poslu.
Najvredniji radnici u Evropi su, možda paradoksalno, oni u zemljama pred bankrotom - najviše rade u Grčkoj i Mađarskoj, a najmanje u Holandiji, Nemačkoj i Norveškoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Međutim, privredu pojedinih zemalja ne poboljšava veći broj sati koje radnici provode na poslu. Naprotiv, u zemljama sa najvećom produktivnošću ljudi rade najmanje, može se zaključiti iz najnovijih podataka OECD-a.
Mogućnost da je za očajno stanje grčke privrede kriva lenjost njenih stanovnika, statistika OECD negira. Grci su po njoj dobili status evropskog naroda koji provodi najviše vremena na poslu.
Grčkih 2.017 sati godišnje na poslu po radniku, prevazišli su samo Čileanci i Južnokorejci. Mađari rade 1.956, a Poljaci 1.939 sati.
Po produktivnosti rada, međutim, ljudi iz kolevke civilizacije su među deset najgorih. Prva mesta zauzimaju Poljska i Mađarska.
Najmanje radnih sati godišnje, prema OECD-u, imaju ljudi u uspešnim ekonomijama. Na prvom mestu su Holanđani sa 1.377 radnih sati godišnje, slede Nemci, sa 1.408 i Norvežani, sa 1.413 sati.
Prosečni Grk pak radi čitavih 40 odsto duže nego prosečni Nemac. Međutim, kao svaku statistiku i ovu treba uzeti sa rezervom.
"Tržište rada u Grčkoj čini mnogo ljudi koji samostalno obavljaju delatnost", rekao je za Bi-Bi-Si statističar OECD-a Paskal Marian, objasnivši da to podrazumeva poljoprivrednike i vlasnike prodavnica, koji rade duže.
Nemačka i druge uspešne zemlje imaju vrhunsku tehnologiju i veoma razvijenu industriju, koja je mnogo efektivnija nego što je poljoprivreda.
Marian takođe upozorava na različit broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom. U Nemačkoj je, prema njegovim rečim, njihov broj relativno visok (oko jedne četvrtine svih zaposlenih), dok je u Grčkoj veoma nizak.
A kako godišnji podaci OECD obuhvataju sve zaposlene, oni koji rade skraćeno, smanjuju ukupni prosek.
Sledeća činjenica koja poziva na oprez jeste da tabela proizlazi iz informacija koje su Organizaciji dostavile pojedine zemlje. Svaka od njih, pri tome, prikuplja podatke po svojim metodama.
Uprkos svim rezervama, tabela OECD-a u jednom pogledu jeste impresivna - svih deset evropskih zemalja, čiji stanovnici u proseku rade najmanje sati, spadaju istovremeno među deset zemalja s najvećom produktivnošću rada.
