Izvor: Blic, 30.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmanja, ali najmoćnija
Posle Australije, Evropa je najmanji kontinent. Uprkos svojoj maloj veličini, Evropa je igrala dominantnu ulogu u istoriji sveta više od dve hiljade godina. Antička Grčka i Rim su uveliko doprineli ljudskoj civilizaciji. Velika Britanija, Francuska, Španija i druge evropske zemlje širile su svoju kulturu u udaljene predele sveta kroz istraživanje i kolonizaciju. Evropa je vekovima predstavljala obrazovni i kulturni centar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i umnogome doprinela razvoju umetnosti i nauke.
Evropa je zapravo veliko poluostrvo koje se pruža zapadno od Azije. Na ovom kontinentu se, takođe, nalaze brojna poluostrva, među kojima su Iberijsko poluostrvo, Skandinavija, Italija i Balkan. Evropa i Azija se često pominju kao jedan kontinent, nazvan Evroazija, zbog toga što nema jasne linije koja deli ova dva entiteta.
Na severu, Evropa je okružena Grenlandskim, Norveškim i Barencovim morem. Od Azije je na istoku deli planina Ural i zapadna obala Kaspijskog mora. Na jugu se graniči sa kavkaskim regionom, Crnim, Mramornim i Sredozemnim morem. Na zapadu Evropu zapljuskuje Atlantski okean.
Severna Norveška, Švedska, Finska i Rusija nalaze se unutar Arktičkog kruga. Nulti meridijan prolazi kroz Veliku Britaniju, Francusku i Španiju. Obala, dužine oko 40.000 kilometara, izuzetno je razuđena i bogata ostrvima.
U Evropi živi više od 700 miliona ljudi. Najmanja država na ovom kontinentu je Vatikan, koji se nalazi u Rimu, u Italiji. Najveći grad u Evropi je Moskva, a najveći univerzitet je Sapijenca u Rimu, u kome studira neverovatan broj od 184.000 studenata. Evropu su kroz istoriju razarali mnogobrojni ratovi, što za posledicu ima da je više od 70 nekadašnjih država osvojeno i više se nisu pojavile na mapi. Tokom 17. i 18. veka Evropa je kontrolisala veći deo sveta, pa otuda i izreka "u Britaniji sunce nikad ne zalazi".
Jedna od najmanje poznatih činjenica o Evropi i dalje je da je u istoriji Evrope postojao period poznat kao "doba migracija", koji je doveo do različitosti u evropskim kulturama koje danas vladaju. Taj period je nastupio posle pada Rimskog carstva, kada je došlo do velikog premeštanja germanskih, rimskih, saksonskih i keltskih plemena. Renesansa je jedan od najsvetlijih perioda u istoriji Evrope. Posle Prvog svetskog rata, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, došlo je do radikalnih političkih promena zbog nestanka četiri carstva: Nemačkog, Austrougarskog, Otomanskog i Ruskog. Procenjuje se da je u Drugom svetskom ratu poginulo 62 miliona ljudi, što predstavlja 2,5 procenata svetske populacije.
Iako je većina evropskih šuma nestala tokom perioda seče šuma, ipak je jedna četvrtina Evrope još uvek šumovita. Sa 27 zemalja članica i gotovo pola milijarde stanovnika, Evropska unija zauzima veliki deo Evrope. EU je najveća trgovinska sila sveta i najveći donator finansijske i tehničke pomoći siromašnim zemljama.
Evropa u brojkama
Površina: 9.900.000 kvadratnih kilometara
Najveća država: Rusija
Površina: 4.309.400 km2 (evropski deo)
Broj stanovnika: 147.231.000 (podatak iz 1998)
Najmanja država: Vatikan
Površina: 0,44 km2
Broj stanovnika: 1.000 (1996)
Gustina naseljenosti: 32 na km2
Glavne religije: 55% rimokatolika, 25% protestanata, 13% pravoslavaca, 7% muslimana
Pismenost: 94% (najviše u Finskoj, Francuskoj i Nemačkoj - 100%); najniže u Albaniji (86%)
Najstariji univerzitet: Bolonja, Italija, XI vek
Zanimljivosti
- Sve gondole u Veneciji moraju biti ofarbane u crnu boju, osim ako ne pripadaju nekom visokom zvaničniku.
- Švajcarska je zemlja koja najviše privlači samoubice.
- Na Islandu je nekada bilo protivzakonito držati psa za kućnog ljubimca u gradu.
- Devon je jedina oblast u Velikoj Britaniji koja se prostire na dve obale.
- Francuski je bio zvanični jezik u Engleskoj duže od 600 godina.
- Ukoliko bi ikad vladajuća kuća u Monaku, Grimaldi, ostala bez naslednika, bilo ženskog bilo muškog, država bi prestala da bude suverena.
- Godine 1771. poljsko kraljevstvo bilo je veće od bilo koje evropske države osim Rusije, i u njemu je bilo više stanovnika nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi, osim u Francuskoj.
- Ajfelova kula podignuta je za Svetsku izložbu 1889. godine. Do njenog vrha imaju 1.792 stepenika.
- Prvi grad čiji je broj stanovnika dostigao jedan milion bio je Rim, 133 g. pre n.e.
- Voda u Lamanšu godišnje poraste za 300 mm.
- U antičkom Rimu prvi dan nove godine bio je 1. mart.
- Vojnici u Holandiji ne moraju da salutiraju starijim činovima.
- Holandija je podigla 1.280 kilometara masivnih nasipa. Da nije toga, 40 procenata zemlje bilo bi potopljeno.
- U Francuskoj se svake godine održava „vašar lopova”, kada se krade sa tezgi.
- Belgija je jedina zemlja koja nikad nije uspostavila cenzuru porno-filmova.
- U 16. i 17. veku u Turskoj bi bio osuđen na smrt svako ko bi bio uhvaćen da pije kafu.
- Najstariju državnu zastavu, koja potiče iz 13. veka i koja se još uvek upotrebljava, ima Danska.
- U Portugalu je 1949. godine u jednom delu temperatura porasla na čak 70 stepeni Celzijusa na nekoliko minuta, a da niko nije umeo da objasni zašto.
- Vetrenjače se okreću u pravcu kazaljke na satu, osim onih u Irskoj.
- Jedno vreme je u jednom švajcarskom gradu bilo zabranjeno lupati vratima od automobila.
- U velikom požaru koji je zahvatio London 1666. godine, kada je pola grada izgorelo, povređeno je samo šestoro ljudi.
- U Švajcarskoj je u stambenim zgradama zabranjeno puštati vodu u toaletu posle 10 sati uveče.
- Holandija je najnaseljenija zemlja na svetu, a za njom slede Belgija i Japan.
- Big Ben je zapravo ime najvećeg zvona unutar londonske sahat-kule.
Najstarije evropske planine
Iz udžbenika Geografija za 6. razred, autora Rade Sitarice i Milutina Tadića
Najstarije evropske planine nastale su pre oko pet stotina miliona godina. To su planine na Britanskim ostrvima i Skandinavske planine.
One su činile celinu, ali su kasnije razdvojene potolinom ispunjenom sedimentima u kojoj se danas nalazi Severno more. Upravo tu ispod dna Severnog mora, između Britanskih ostrva i Skandinavskog poluostrva, nalaze se najveća evropska nalazišta nafte i prirodnog gasa.
sutra: drugi deo mape evrope
