Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jul.2015, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Višak strasti ili manjak razuma
Srebrnica i Grexit su dominirali prošle nedelje u svetskim političkim vestima. Dugovi prošlosti Balkana ustalasali su svetsku političku elitu i mnogi su imali šta da kažu na tu temu. Srpski i Grčki premijer dominirali su političkom scenom svojih država. Ni jednom ni drugom nije bilo lako.
Aleksandar Vučić je preuzeo na sebe rizik i doneo odluku koja se svodi na to da je budućnost važnija od prošlosti, i otišao je u Srebrenicu, znajući da ga čeka domaća zluradost >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koja će to proglasiti ili izdajom, ili marketingom, kao i neizvesnost oko prijema tamo gde je žrtava više nego preživelih. Izgleda da su oni koji su lično najviše pogođeni srebreničkom tragedijom najbolje shvatili njegov gest. Majke Srebrnice mnogo su bolje od mnogih političara shvatile smisao njegove posete.
U najmanju ruku neozbiljna organizacija i očajno postavljena bezbednost, umalo nije rasplamsala više negativnih strasti nego što ovo vreme i ovaj prostor imaju mogućnosti da podnesu. Poruka premijera Srbije, da je mir i budućnost vredna i poniženja, i ugrožavanja njegovog života, zbunila je i iznenadila mnoge na domaćoj, balkanskoj sceni, ali je naišla na veoma ozbiljnu podršku sveta. Ni zluradosti domaće blogerske scene Srbije, ni nerazumevanja onog “patriotskog” dela Srbije koji pobedu vidi samo kao ishod tuče, baš kao što “bosanske patriote” misle da je kamenovanje odgovor na pruženu šansu miru, nisu pokolebale svetsku političku elitu da gest Srbije vidi kao veliki korak ka smirivanju balkanskih strasti. I za jedne i za druge “patriote” ne postoji širi kontekst od sopstvene mržnje i sopstvenog (ne)razumevanja istorijskih okolnosti i odgovornosti.
Vučić je prešao trnovit put od mladog radikala do državnika koji se ničega ne stidi i ne libi da bi Srbiji osigura bolje dane. Priznanja njemu za ponašanje u Srebrnici, i Vladi koju vodi za ekonomske reforme, lako se nalaze u izjavama vodećih svetskih političara, kao što je Angela Merkel, i u vodećim svetskim medijima. U Srbiji nekako toga nema – ili su izjave i tekstovi apologetski, ili su nerazumno protivni. I kada se priča o Srebrnici, i kada se priča o ekonomiji. Mnogo je više navijanja i emocija nego razumevanja.
A u komšiluku papazjaniju je zakuvala Grčka. Ona nema ratove u neposrednoj prošlosti, ali ima istoriju lakog zaduživanja i privilegovanu masu budžetskih korisnika. Ciprasova Vlada je raspisala referendum koji nije mogla da ne dobije. Formulacija pitanja bila je takva. Izgledalo je sve kao ozbiljna pretnja Evropskoj uniji i da će strah od kolapsa takvog projekta kao što je “evrozona” biti jači od nemogućeg zahteva da se na dugove zaboravlja, te da će se Grčka izvući sa trećim ogromnim “bailoutom” ili spasonosnom finansijskom pomoći. Mnogi su tvrdili da je Grčka pokazala pravac kojim treba da se ide. Tvrd stav nekih evropskih lidera preokrenuo je priču. Umesto oprosta 30% dugova, Grci će se sada zadužiti kao da se radi o građanima – sa garancijama koje uobičajeno nisu tražene od država. I moraće da štedi.
Srbija i njen premijer iz nedelje Srebrnice i Grexita izlaze sa novim kapitalom – poverenjem sveta. Nadam se da je ta lekcija zauvek naučena.
