Izvor: Southeast European Times, 31.Mar.2009, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na Kipru, u Grčkoj i Turskoj i dalje ima problema sa ljudskim pravima

Vlasti na Kipru, Grčkoj i Turskoj prošle godine su "generalno poštovale" ljudska prava, ali su njihovi građani ipak imali problema sa maltretiranjem od strane policije, trgovinom ljudima i nasiljem nad ženama, saopštio je američki Stejt department u izveštaju objavljenom prošlog meseca.

30/03/2009

(Američki Stejt department - 25/02/09)

Vlasti Grčke, Turske i Kipra, kao i vlasti na severu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Kipra koji je pod kontrolom Turske, "uglavnom su poštovale" ljudska prava, saopštio je Stejt department u izveštaju objavljenom 25. februara. Međutim, kao i u većini drugih zemalja Jugoistočne Evrope, u 2008. godini je u nekim oblastima bilo problema, dodaje se u godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u pomenute tri zemlje, a problemi u Turskoj opisuju se kao "ozbiljni".

Zakoni u čitavom regionu zabranjuju mučenje i druge vrste svirepog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja osumnjičenih i pritvorenih. Međutim, u oba dela Kipra zabeleženi su slučajevi maltretiranja pritvorenika od strane policije, "a posebno imigranata bez dozvole boravka, tražilaca azila i Roma" u Grčkoj. Prema izveštajima organizacija za zaštitu ljudskih prava i Evropske komisije (EK), "došlo je do porasta slučajeva mučenja i zlostavljanja" od strane turskih snaga bezbednosti, saopštio je Stejt department.

Osobe pritvorene zbog običnih krivičnih dela rizikovale su da budu mučene i zlostavljane baš kao i one uhapšene zbog političkih prekršaja, tvrde aktivisti za ljudska prava. Vlasti su obično posezale za metodama posle kojih ne ostaju fizički tragovi, kao što su šamaranje, svlačenje i navlačenje poveza preko očiju, uskraćivanje hrane i sna, izolacija, pretnje i lažna streljanja.

"Sudovi su istraživali mnoge optužbe za zloupotrebe i mučenje od strane snaga bezbednosti tokom godine; međutim, počinioci su retko osuđivani i kažnjavani", piše u izveštaju o Turskoj. "Kada su sudovi osuđivali prekršioce, kazne su obično bivale minimalne i često ukidane. U većini slučajeva, policajcima optuženim za zlostavljanje omogućeno je da i dalje budu na dužnosti, a neki su za vreme suđenja, koja su trajala godinama, čak bivali unapređeni."

Još jedan problem su protivzakonita ubistva počinjena od strane turskih snaga bezbednosti, o kojima izveštavaju lokalne nevladine organizacije. Te snage ubile su sedam demonstranata u 2008. godini, tvrdi Fondacija za ljudska prava, koja takođe procenjuje da je bilo 32 slučaja sumnjivih smrti zatvorenika u zatvorima, od čega je polovina zvanično proglašena "samoubistvom".

Izveštaj o Grčkoj kaže da u 2008. godini nisu zabeležena politička ubistva od ruku vlasti ili njenih organa, ali je pomenut slučaj kada je policajac u Atini početkom decembra ubio 15-godišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa. Taj incident izazvao je nemire i demonstracije širom zemlje koje su trajale više od mesec dana. U neredima je povređeno na desetine civila i policajaca, a prouzrokovana je materijalna šteta od milijardu evra.

Arbitrarna hapšenja i pritvaranje nelegalni su i u Grčkoj i u Turskoj. Međutim, turska vlada "povremeno" nije poštovala zakon. Grčka policija "i dalje je sprovodila masovne pretrese i privremeno pritvarala veliki broj stranaca, često u prenatrpanim i prljavim prostorijama, u čekanju da im se utvrdi status boravka".

Kada je reč o slobodi govora i štampe, Stejt department je ocenio da su grčke vlasti, kao i vlasti kiparskih Grka i Turaka, "uglavnom poštovale ta prava u praksi". Međutim, novinari na turskom severu Kipra "povremeno su bili sprečavani da rade svoj posao, izricane su im kazne i prećeno im je težim zakonskim posledicama". U izveštaju za Grčku stoji da, iako se retko donose, još uvek su na snazi zakonska ograničenja slobode govora. "U većini slučajeva klevete, optuženi su oslobađani uz kauciju do žalbe, bez da provode vreme u zatvoru."

Ubistvo 15-godišnjeg Aleksandrosa Grigoropulosa od strane policajca u Atini izazvalo je nerede i demonstracije širom zemlje koji su trajali duže od mesec dana. [Geti Imidžis]

I dok i turski zakoni garantuju slobodu govora i štampe, vlasti te zemlje i dalje ograničavaju njihovu primenu ograničenjima koja propisuju ustav i drugi zakoni. Kontroverzni član 301 krivičnog zakona, koji predviđa krivično delo uvrede "turskog bića" i koji je omogućio tužilaštvu da pošalje na desetine intelektualaca, akademika, pisaca i novinara na sud, prošlog aprila je izmenjen.

Iako promene donose veću odvojenost suda i ideološki motivisanih tužilaca, taj član i dalje pomaže krivično gonjenje intelektualaca optuženih za uvredu turskog naroda ili Kemala Ataturka, osnivača moderne turske države. U međuvremenu, pritužbe na kršenje ljudskih prava se ignorišu.

"I drugi zakoni ograničavaju slobodu govora, poput Zakona protiv terorizma i zakona o štampi i izborima", tvrdi Stejt department.

Internet je naširoko dostupan u školama, bibliotekama, privatnim internet kafeima i drugim javnim mestima u Turskoj i vlada podstiče njegovo korišćenje. Međutim, u više od 1.470 slučajeva, vlasti su blokirale pristup internet stranicama za koje su procenile da imaju neprihvatljiv sadržaj. Istanbulski sud zabranio je pristup sajtu YouTube u maju zbog crtanog filma koji se podsmevao Ataturku. Pristup tom sajtu krajem 2008. je još uvek bio zabranjen.

Nasilje nad ženama, uključujući ono među supružnicima, i dalje je problem u tri pomenute zemlje, utvrdio je Stejt department, koji je posebno zabrinut zbog situacije u Turskoj.

"Zakon zabranjuje nasilje nad ženama, uključujući i nasilje nad supružnicima, ali vlasti ga u praksi ne sprovode", stoji u izveštaju o Turskoj.

Broj prijavljenih slučajeva te vrste krivičnih dela drastično se povećao na grčkom delu Kipra. Tokom godine je zabeleženo skoro 690 slučajeva nasilja u porodici, uglavnom nad ženama i 28 slučajeva seksualnog zlostavljanja od januara do oktobra.

Još jedan raširen problem u regionu je nasilje nad decom, osim možda na turskom delu Kipra.

Na tom delu Kipra nisu prijavljeni slučajevi nasilja nad decom, napisao je Stejt department. Ipak, napomenuto je da "kao i slučaju nasilja u porodici, postoje društvene i kulturne posebnosti koje obeshrabruju eventualno traženje pravne pomoći za te probleme, za koje se veruju da postoje, ali da ih niko ne prijavljuje".

Slučajevi nasilja nad decom na drugoj strani Zelene linije koja deli ostrvo povezani su sa nasiljem u porodici, alkoholizmom, mentalnim bolestima i kulturnim percepcijama.

Nasilje nad ženama i dalje je problem u tri pomenute zemlje, utvrdio je Stejt department. [USAID]

Stejt department izrazio je zabrinutost za socijalnu situaciju dece u Grčkoj, posebno romskog porekla, kao i za stanje zvaničnih i neprijavljenih imigranata i ljudi koji žive na ulici. Problem je i veliki broj ubistava devojaka "iz časti" od strane članova uže porodice u Turskoj.

Još jedan rašireni problem u tri pomenute zemlje je trgovina ljudima, koja nije zabranjena zakonom na turskom delu Kipra. Žene su krijumčarene na Kipar i unutar Kipra i Turske radi seksualnog iskorišćavanja. Izveštaj u Grčkoj tvrdi da je "značajan broj žena i dece, kao i manji broj muškaraca, prokrijumčareno u tu zemlju radi komercijalnog seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada".

Izveštaj o Kipru navodi slučajeve državne i društvene diskriminacije protiv kiparskih Turaka, Roma, Filipinaca i pripadnika drugih manjinskih nacionalnih i etničkih grupa u grčkom delu Kipra.

Turske vlasti na Kipru nisu ispoštovale neke odredbe Sporazuma III iz Beča, koji predstavlja pravni izvor za tretman kiparskih Grka i Maronita na severu ostrva. "To je otežalo svakodnevni život za 358 kiparskih Grka i 121 Maronita", tvrdi se u izveštaju.

U izveštaju za Grčku navodi se diskriminacija i socijalna isključenost etničkih manjina, posebno Roma, kao jedna još jedna problematična oblast. Tvrdi se da vlada ne priznaje "etničku manjinu" i "jezičku manjinu" kao pravne pojmove i da zvanično priznaje postojanje samo "muslimanske manjine".

Slično tome, turski zakoni ne priznaju nijednu etničku grupu kao nacionalnu, rasnu ili etničku manjinu. Građani brojne kurdske zajednice koji su javno pokušavali da istaknu svoj etnički identitet ili se zalagali za korišćenje kurdskog jezika rizikovali su da ih u tome spreče, da budu zlostavljani ili krivično gonjeni, piše u izveštaju.

Zakonsku zaštitu uživaju samo tri verske manjine - pravoslavni Jermeni, Jevreji i pravoslavni Grci. Drugim nacionalnim i verskim manjinama, uključujući Alevite, Ezide, Asirce, Kurde, Kafare, Kavkasce, Laze i Rome, "zabranjeno je da u potpunosti uživaju svoja jezička, verska i kulturna prava i nalaze se pod velikim pritiskom da se asimiluju", navodi Stejt department, citirajući nevladinu grupu Minority Rights Group International.

Da biste pogledali celokupan Izveštaj o ljudskim pravima Stejt departmenta za 2008. godinu, kliknite ovde.

Napomena urednika: Ovo je drugi deo članka, da biste pogledali prvi deo, kliknite ovde.

Nastavak na Southeast European Times...