Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEDELJNI IZVEŠTAJ 18.6.-22.6.
Nakon nekoliko dana pregovora u Grčkoj je formirana vlada. Nova demokratija koja je osvojila najviše glasova na izborima u nedelju juče je zajedno sa PASOK-om I Demokratskom levicom formirala vladu. Tri partije koje su formirale novu koalicionu vladu u Grčkoj dogovorili su se oko novih uslova koji će biti zatraženi od EU i IMF-a koji podrazumevaju produžavanje roka za postizanja fiskalnih ciljeva za još dve godine. Nova vlada takodje želi da proširi pomoć nezaposlenima i ublaži smanjenje broja radnih mesta u javnom sektoru. Na sastanku G20 glavna tema bila je ekonomska kriza i stabilizacija regionalnih banaka. Izvšen je veliki pritisak na kancelarku Nemačke Angelu Merkel kada je u pitanju proširenja mera pomoći kako se kriza već proširila sa Grčke na Španiju. Troškovi pozajmljivanja u zoni evra porasli su na rekordno visok nivo a izbori u Grčkoj nisu uspeli da spreče širenje krize. Na zamerku ostalih lidera zbog odbijanja da se dug evro zone podeli kroz evro obveznice Angela Merkel trvdi da za to ima dobre argumente pa se čak distancirala I od ideje o bankarskoj uniji. Po njoj koraci ka rešavanju krize kao što su zajedničko osiguranje depozita i zajednička obveznica ne mogu da zamene budžetsku disciplinu i podizanje konkurentnosti širom evro zone. Šef IMF-a Christine Lagarde objavila je da su neke od članica G20 obećale ukupno 456 milijardi dolara za nov fond što je 26 milijardi dolara više nego što je bilo obećano u aprilu. Premijer Velike Britanije nagovestio je mogućnost plana po kome bi pomoć namenjena Italiji i Španiji iznosila 750 milijardi evra od čega bi 500 milijardi bilo iz ESM-a a 250 iz EFSF-a. Evropski lideri su se nadali da će ECB obnoviti svoj program kupovine obveznica kako su troškovi pozajmljivanja u Italiji I Španiji dostigli su opasno visok nivo. Medjutim ECB odlučno za sada odbija takvu ulogu tako da je liderima preostalo malo izbora. Evropski fond za stabilnost (EFSF) I Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) spremni su da počnu sa kupovinom obveznica zemalja evro zone. Do sada do toga nije dolazilo kako je ECB bila glavni kupac obveznica kroz SMP (securities market programme) . Od kad je ovaj program započeo 2010 godine ECB je kupila 210.5 milijardi evra obveznica. Poslednjih nekoliko nedelja prestalo se sa SMP –om uprkos tome što priraštaj na španske obveznice dostiže I preko 7 pc. Na sastanku Feda odlučeno je da će monetarni plan za stimulaciju “operacija twist” kojom se prodaju kratkoročne I kupuju dugoročne državne obveznice, biti proširen za 267 milijardi dolara kako bi se podržao rast ekonomije SAD-a. Kroz ovu operaciju biće prodane obveznice sa periodom dospeća od najviše tri godine dok će biti kupljene dugoročne od 6 do 30 godina. Kako je stopa nezaposlenosti još uvek previsoka a stopa inflacije ispod planirane Fed je svestan da mora da uradi više kako bi podstakao rast ali bar za sada uzdržao se od povećanja duga. Nakon objave odluke smanjene su prognoze rasta SAD-a za ovu godinu za pola poena. Očekivanja su da će GDP ove godine porasti maksimalno 2.4 pc dok će stopa nezaposlenosti porasti na 8.2 pc. Na sastanku ministri finansija evro zone u Luksemburgu raspravljalo se o pomoći Španskim bankama i problemima u Grčkoj. I ako je nova vlada Grčke postigla dogovor o predlozima o produženju roka postizanja fiskalnih ciljeva ministri evro zone nisu pokazali da su spremni da to odobre. Neslaganja su nastala i oko načina dokapitalizacije španskih banaka kako investitori ne bi bili odbijeni od kupovine španskih državnih obveznica. Paket pomoći Španiji biće finaliziran 9.jula istog dana kada bi i ESM trebalo da bude pušten u funkciju. I ako je jučerašnja aukcija obveznica u Španiji bila uspešna investitori su I dalje ostali prilično po strani usled nesigurnosti na tržištu.Proizvodna aktivnost Nemačke pala je na trogodišnji minimum čime su se pojavili strahovi da bi I najjača ekonomija Evrope mogla da udje u recesiju u drugom kvartalu ove godine. U celini privatni sektor se tokom juna već drugi uzastopni mesec smanjio I pao na najniži nivo od finansijske krize 2009 godine. Ekonomisti strahuju da je dužnička kriza u evro zoni konačno uzela svoj danak I u Nemačkoj uprkos rastu u prvom kvartalu.
Po planu povećanja likvidnosti u Velikoj Britaniji BOE će mesečno ubaciti 5 milijardi funti u finansijski sistem. Odvojeni plan će omogućiti bankama da zamene sredstva sa centralnom bankom a zauzvrat dobiju novac koji bi se kroz kredite prosledio kompanijama I stanovništvu. Program kupovine obveznica zadržan je na 325 milijardi funti dok je I referentna kamatna stopa ostala na rekordno niskom nivou od 0.5 pc. Kupovna moć potrošača u Velikoj Britaniji I dalje se smanjuje. Tokom maja ostvaren je pad od 0.3 pc na godišnjem nivou. BOE je potvrdila da je rizik rasta inflacije smanjen u poslednjih par meseci. Inflacija je smanjena na 2.8 pc u maju što je najniži nivo od decembra 2009 godine.Beleške sa poslednjeg sastanka MPC-a pokazale su da je BOE na granici da nastavi sa kvantitativnim popuštanjem. I ako MPC glasao sa 5-4 protiv dalje QE ipak ovaj rezultat je pokazao da je znatno veći procenat za nego što se očekivalo. Banka Engleske vidi jake razloge za nove mere povećanja likvidnosti. Očekuje se da će centralna banka kroz nove šeme mesečno ubacivati 5 milijardi funti u banke kroz šestomesečne pozajmice. Ovo će omogućiti bankama da pozajmljuju novac od centralne banke sa kolateralom nižeg kvaliteta od uobičajenog koji će obuhvatati stambene kredite, kreditne kartice, studentske I potrošačke kredite. Moody's je smanjio kreditni rejting bankama u UK. Ovaj potez je bio očekivan kao deo šireg smanjenja rejtinga najvećih svetskih banaka. Bankama kao šti su Barclays, HSBC I Royal Bank of Scotland kreditni rejting je smanjen kao posledica uticaja krize u evro zoni na globalni bankarski sistem. Ovo smanjenje bi potencijalno moglo banke da košta više milijardi funti zbog dodatnih troškova finansiranja jer u suštini označava povećanje rizika vezanih za kreditiranje tih institucija. Po mišljenju Martin Weale-a BOE bi mogla da ubaci dodatni keš u ekonomiju bez povećavanja inflatornog rizika.
Cena zlata je početak nedelje počela rastom kako su trejderi I analitičari nastavili da spekulišu o daljem kvantitativnom popuštanju zbog eskalirajuće dužničke krize. Prethodnu nedelju cena zlata zatvorila je rastom kako je neizvesnost oko izbora u Grčkoj održanih tokom vikenda povećala potražnju za plemenitim metalom kao osiguranjem od nestabilnosti na tržištu. Centralne banke takodje povećavaju kupovinu nakon što su tokom prošle godine kupile 456.4 tona što je najveći iznos u poslednjih 50 godina. I ako su trejderi uglavnom okrenuti kupovini cena ipak za sada ostaje 16 pc ispod maksimalne od $1,923.7koja je dostignuta 6. Septembra. Ove godine cena zlata pala je izmedju ostalog I zbog toga što su Federalne Rezerve odustale za sada od trećeg kvantitativnog popuštanja. Nakon razočaravajućih vesti iz SAD-a gde Fed nije najavio novu rundu kvantitativnog popuštanja cena zlata je pala. Potražnja za ovim plemenitim metalom smanjena je kako već neko vreme zlato ima ulogu hedža protiv inflacije. Fed je umesto QE najavio proširenje opreacije twist za 267 milijardi dolara do kraja godine.
Na početku nedelje cena sirove nafte je porasla na osnovu spekulacija da će centralne banke preuzeti korake kako bi podstakle rast globalne ekonomije. OPEC je zadržao gornju granicu proizvodnje na 30 miliona barela po danu. Za dosadašnju nisku cenu sirove nafte uglavnom je odgovorna povećana proizvodnja od strane Saudijske Arabije koja je najveći proizvodjač u OPEC-u zbog čega je bila okrivljena od strane nekih članova uključujući Iran čiji će izvoz biti ugrožen sankcijama od strane EU koji bi trebalo da stupi na snagu 1.jula. Cena sirove nafte je pala kao posledica rasta troškova pozajmljivanja u Španiji koji su uticali na rast US dolara čime je smanjena potražnja za robom. Članice OPEC-a su izjavile nakon sastanka da će se pobrinuti da na tržištu bude dovoljna ponuda I ako su zadržale dosadašnji nivo proizvodnje. Cena sirove nafte pala je na osmomesečni minimum nakon što su zalihe sirove nafte neočekivano porasle a izveštaj iz Kine potvrdio smanjenje aktivnosti proizvodnog sektora tokom ovog meseca. Ukoliko cena sirove nafte padne ispod 80 dolara po barelu OPEC može da napravi reviziju kvota. Nakon odluke Fed-a da ne nastavi sa daljim kvantitativnim popuštanjem i umesto njega proširi program "operacije twist" cena sirove nafte je ponovo pala. OPEC je najavio da će ukoliko se cena spusti značajnije ispod 80 dolara po barelu smanjiti kvotu proizvodnje.
NEDELJNI KALENDAR
