Izvor: B92, 05.Maj.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Domaće "grčke" banke stabilne
Beograd -- Poslovne banke u Srbiji, koje su u vlasništvu grčkih banaka, posluju stabilno, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).
"Svi pokazatelji poslovanja su u skladu sa propisanim okvirima i po svim indikatorima poslovanja one su likvidne i solventne. Te banke su, kao i ostale koje posluju u Srbiji, otporne su na spoljne šokove", rečeno je u NBS.
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Mudiz smanjila je rejtinge devet grčkih banaka, uključujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nacionalnu banke Grčke i Alfa banku, koje posluju u Srbiji. Ta agencija je navele da se na spuštanje rejtinga odlučio pošto je ocenio da je dužnička kriza "uzela danak" grčkim bankama, odnosno njihovim finansijama.
U Srbiji posluju četiri banke, koje su u većinskom vlasništvu grčkih banaka, Alfa banka (Alpha Bank), Eurobanka EFG (Eurobank), Pireus (Piraeus Bank) i Vojvođanska banka, sa tržišnim učešćem od 16 odsto. U NBS kažu da su te banke u prvom kvartalu ove godine povećale kreditnu aktivnost za više od pet odsto i dostigle iznos kredtitnih plasmana od 220 milijardi dinara.
Učešće "grčkih" banaka u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije krajem prvog kvartala dostiglo je 17,14 odsto i veći je od njihovog učešća u ukupnoj bilansnoj sumi banaka, rečeno je iz NBS-a.
Navedene banke, kao članice bankarskih grupa iz Grčke, istakli su u NBS, na teritoriji Srbije posluju kao samostalne kompanije, sa licencom NBS i sopstvenim kapitalom, koji im omogućava da uredno i nesmetano izvršavaju sve obaveze prema svim poveriocima.
Narodna banka Srbije je istakla da od nastanka krize u Grčkoj redovno prati dešavanja oko razrešenja krize i aktivnost domaćih banaka u vlasništvu banaka iz Grčke, a i ima i redovne kontakte sa Centralnom bankom Grčke.
Danas: Domino efekat preti i Srbiji
Goran Nikolić, urednik portala ekonomija.org kaže da bi u najgorem scenariju, kada bi grčke banke bankrotirale, što je posle poteza Evropske unije koja je zajedno sa MMF-om Grčkoj odobrila 110 milijardi evra pomoći manje verovatno, došlo do toga da bi njihove filijale u drugim zemljama morale da brane maticu „jer se banka spašava u Atini, a ne u Beogradu". "U tom slučaju bi Narodna banka Srbije morala da spašava te banke u Srbiji, kako ne bi došlo do toga da se aktiviraju državne garancije od 50.000 evra na depozite. To bi bilo najpametnije rešenje", objašnjava Nikolić, koji kaže da je EU i dala toliku pomoć Grčkoj upravo da bi sprečila da evrozona postane ugrožena.
Zabrinjavajuća izloženost stranih banaka u Grčkoj, Portugalu i Španiji mogla bi da ima negativne posledice po našu zemlju, piše Danas. Ukupna izloženost stranih banaka prema Grčkoj, Portugalu i Španiji iznosi astronomskih 1.270 milijardi evra, pri čemu najveći deo drže i evropske banke, posredno ili direktno prisutne i u Srbiji.
Ipak, ekonomisti uveravaju da bankrote u bankarskom sektoru kod nas ne bi trebalo očekivati i da su ulozi građana u svakom slučaju bezbedni, čak i ako banke čije su matice ugrožene budu primorane da povlače novac iz Srbije.
Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta u Briselu kaže da bi grčki potresi mogli da imaju veoma ozbiljne posledice po srpsku privredu, prevashodno zbog prisustva četiri banke iz te zemlje na našem tržištu, ali i zato što grčka kriza sa sobom povlači i veću rezervisanost celokupnog evropskog bankarskog sektora u odobravanju kredita građanima i privredi, a poznato je da najveći deo domaćeg finansijskog tržišta čine upravo evropske banke.
"Grčka je treći investitor po veličini u Srbiji zbog čega će ova situacija imati ozbiljne reperkusije i kod nas. Analize govore da će ove godine grčki plasmani u Srbiji biti za 30 odsto manji, što je veoma ozbiljno jer to znači da će investicije iz te zemlje opasti za oko 50 odsto. Posledice toga se neće osetiti na kratak rok, ali već krajem ove i tokom naredne godine možemo očekivati pad zaposlenosti, privredne aktivnosti i izvoza, jer su mnoge grčke banke i investitori ulagali upravo u izvozne delatnosti u Srbiji", podseća Janković.
Saradnik Instituta za tržišta istraživanja Saša Đogović upozorava na opasnost od smanjenja priliva kapitala iz Grčke i čak naglašava da može doći i do odliva kapitala iz Srbije ka toj zemlji, zbog toga što Grčka ima ogromne dugove koje mora odnekud da servisira. Prema njegovim rečima, smanjeni kreditni plasmani iz Atine znače i manju privrednu dinamiku u Srbiji.
"Grčka je prva domina koja za sobom može da povuče i druge mediteranske, ali i neke baltičke zemlje, što će u prvom redu imati posledice na evropsko tržište. S obzirom na to da većinu banaka u Srbiji čine upravo evropske banke jasno je da postoji povećan rizik poslovanja, mada se posledice za sada ne mogu precizno predvideti. Iako kod nas nema portugalskih i španskih banaka, mnoge banke koje posluju u Srbiji imaju plasmane i u tim zemljama, pa je jasno da potresi na tim tržištima mogu imati posredne negativne efekte i u Srbiji", zaključuje Đogović.
