Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jul.2015, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moskovisi: "Dan D" i za Evropu i za Grčku

Evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove Pjer Moskovisi smatra da je danas "dan D" u vezi grčke dužničke krize, pošto Evropa, odnosno kreditori Grčke očekuju da premijer Aleksis Cipras dostavi detaljan plan ekonomskih reformi pre isteka roka večeras u ponoć.

Moskovisi se nada da je novi sporazum sa Grčkom o spasilačkom paketu moguć, u zamenu za "konkretan, sveobuhvatan" predlog reformi grčke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vlade, prenosi američka agencija AP.

"Imam osećaj da je uspostavljen dijalog ili da je obnovljen, kao i da postoji izlaz", rekao je evropski komesar danas za Radio Frans-inter, dodajući da bi neuspeh u postizanju sporazuma bio prvi korak u pravcu izlaska Grčke iz sistema zajedničke valute, evra.

Lafazanis: Ne želimo paket strogih mera štednje

Sa druge strane, grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis izrazio je očekivanja da će uskoro biti postignut sporazum sa kreditorima, ali se usprotivio trećem paketu pomoći praćenom strogim merama štednje, jer bi takav paket, kako je rekao, ugrozio privredni rast.

"Ne želimo treći paket strogih mera štednje, koji neće doneti nikakve perspektive zemlji", rekao je Lafazanis danas novinarima, a prenosi agencija Rojters.

Šefica MMF ima stav suprotan stavu Evropljana

Izvršna direktorka MMF Kristin Lagard izjavila je juče da je restrukturiranje duga Grčke "neophodno" u okviru pregovora Atine i EU o finansijskog sudbini te zemlje.

"Restrukturiranje duga smatramo da je neophodno u slučaju Grčke, da bi njen dug bio održiv", rekla je šefica Međunarodnog monetarnog fonda na jednoj konferenciji u Vašingtonu, čime je iznela stav suprotan stavu Evropljana, koji za sada odbacuju tu mogućnost.

Lafazanis je istupanjem u medijima odlučio da ignoriše zabranu medijskih nastupa poslanika koju je uveo grčki premijer Aleksis Cipras, što bi, kako ocenjuje britanski list Fajnenšel tajms, moglo "iznervirati" kreditore Grčke, u trenutku kada se zvanična Atina priprema za predstavljanje predloga reformi koji bi trebalo da donese spas od bankrota i potencijalnog izlaska iz evrozone.

Vajdman: ECB ne treba da pruži dodatnu likvidnost Grčkoj

Guverner centralne banke Nemačke (Bundesbanke) Jens Vajdman izjavio je danas da Evropska centralna banka (ECB) ne treba da pruži dodatnu likvidnost Grčkoj i, istovremeno, pozvao vlade članica evrozone da obezbede novu finansijsku pomoć za Grčku.

"Evrosistem (evropski sistem centralnih banaka) ne bi trebalo da poveća pomoć za likvidnost Atine, a kontrole kapitala u Grčkoj moraju ostati na snazi sve dok sve strane ne dogovore odgovarajući paket pomoći, a solventnost grčke vlade i grčkog bankarskog sistema ne bude osigurana", rekao je Vajdman na konferenciji za novinare, a prenosi Frans pres.

"Treba da bude kristalno jasno da odgovornost za dalji razvoj događaja u Grčkoj i za svaku odluku o prebacivanju finansijskih resursa leži na grčkoj vladi i na državama koje pružaju pomoć, a ne na Upravnom savetu ECB", kategoričan je on.

"Centralne banke moraju da pokažu gde su njihove granice", kazao je Vajdman, koji kao guverner Bundesbanke sedi u Upravnom savetu ECB.

ECB trenutno "održava u životu" grčke banke

ECB trenutno "održava u životu" grčke banke zahvaljujući Hitnom fondu za očuvanje likvidnosti (ELA). Ta institucija je, međutim, zamrzla limit hitnih sredstava za grčke banke na 89 milijardi evra, a početkom ove nedelje je i pooštrila uslove za dodelu pozajmica grčkim bankama.

ECB definiše fond ELA kao "pomoć koju obezbeđuju centralne banke članica evrozone u vanrednim okolnostima i privremeno nelikvidnim institucijama", izjavio je Vajdman, i dodao da su u slučaju Grčke, sumnje u pogledu solventnosti banaka legitimne i da rastu svakim danom.

Za odliv kapitala koji se dogodio u Grčkoj pre zatvaranja banaka, Vajdman je okrivio vladu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, koji je, kako je rekao, sa više strana kritikovan kao nepouzdan pregovarački partner.

Vajdman je pozdravio činjenicu što se fond ELA "više ne koristi za finansiranje odliva kapitala koji je uzrokovala grčka vlada".

"Ovo sigurno predstavlja korak napred, i zaokret ka odgovornosti", zaključio je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...