Izvor: Politika, 23.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopoli neće proći
„Sunoko” izvozio šećer po ceni od 480 do 550, a na domaćem tržištu prodavao ga od 730 do 830 evra po toni
U borbi s monopolima na ovdašnjem tržištu Komisiji za zaštitu konkurencije baš i ne cvetaju ruže. U poslednje vreme na sudu su joj oborena rešenja u dva velika slučaja: za monopol na tržištu mleka u slučaju „Imleka” i „Subotičke mlekare”, kao i namere kompanije „Sunoko”, čiji je vlasnik Miodrag Kostić, da kupi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grčke šećerane u Srbiji.
Stavovi sudova u ova dva slučaja nametnuli su javnosti dilemu da li Komisija ima adekvatne procedure ili znanja za borbu protiv monopola.
U Komisiji za zaštitu konkurencije saznajemo da je za dve mlekare „Salforda” doneto novo rešenje, ali sa istim sadržajem – da su povredili pravila konkurencije na tržištu. Za slučaj „Sunoko” ne odustaju od svog nalaza da je ova kompanija šećer na domaćem tržištu prodavala po višoj ceni nego na stranom, što je bio razlog za zabranu koncentracije s grčkim šećeranama.
U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da odgovor na pitanje kako i zašto je došlo do poništavanja njena dva rešenja, jedno pred Upravnim a drugo pred Vrhovnim kasacionim sudom, treba potražiti pre svega od tih sudova.
– Jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je Komisija svojim rešenjem od 19. januara 2012. godine zabranila koncentraciju između kompanije „Sunoko” i „Helenik šugar industri” jesu utvrđene razlike u ceni šećera (franko fabrika) koju plaćaju domaći i strani kupci, na veliko. Komisija je zato pokušala da obaveže kompaniju „Sunoko” da veleprodajna cena po kojoj prodaje šećer kupcima u Srbiji i inostranstvu (franko fabrika), ne varira više od 10 odsto – navode u Komisiji.
U toku sprovođenja postupka, a na osnovu obezbeđene dokumentacije i pojedinačnih faktura ispostavljenih određenim kupcima na veliko, utvrđeno je da je „Sunoko” izvozio šećer po ceni od 480 do 550 evra po toni. Istovremeno ga je na domaćem tržištu u Srbiji (na primer Republičkoj direkciji za robne rezerve i nekim domaćim industrijskim kupcima), naplaćivao po ceni od 730 do 830 evra po toni.
– Komisija je u svom Saopštenju za javnostod 7. avgusta 2012. već skrenula pažnju na potrebu da se razjasne nejasnoće u odlukama sudova, kako se ne bi ponovo dogodilo (primera radi, kao u slučaju „Sunoko”) da sud zaključi da ne postoji obrazloženje određene odluke Komisije, iako je ono na vreme dostavljeno, a pritom je i izuzetno precizno, detaljno i obimno. Pomenuto obrazloženje rešenja Komisije ima ukupno 35 kucanih strana. Više od četiri pune strane odnose na predlog mera kompanije „Sunoko” od 4. januara 2012. godine i prosto je neverovatno da to ostane neprimećeno od strane suda i da njegovo navodno nepostojanje bude označeno kao glavni razlog za poništenje rešenja – kažu u Komisiji.
Komisija će u slučaju „Sunoko”, zbog povrede zakona, a u skladu sa članom 49. Zakona o upravnim sporovima, podneti Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke.
– U slučaju zloupotrebe dominantnog položaja mlekara „Imlek” i iz Subotice, Komisija za zaštitu konkurencije je donela dva rešenja. Prvo, kojim je utvrđena povreda konkurencije, doneto je 22. 5. 2009. godine, a Upravni sud ga je potvrdio 22. 10. 2010. godine. Nakon pomenute presude Upravnog suda Komisija je donela i rešenje o izricanju upravne mere u novčanom iznosu 24. 1. 2011. I njega takođe potvrdio Upravni sud 21. 4. 2011. godine. Koristeći vanredna pravna sredstva, mlekare su podnele dva zahteva za vanredno preispitivanje navedenih presuda Upravnog suda. Vrhovni kasacioni sud je presudom od 28. 10. 2011. godine ukinuo prvu presudu Upravnog suda, koji potom 28. 2. 2012. poništava i prvo rešenje Komisije za zaštitu konkurencije – objašnjavaju u Komisiji.
Sud je od Komisije tražio da razmotri i donese zaključak o dokumentu koji su priložili „Imlek” i „Mlekara”, a koji se odnosi na definiciju relevantnog tržišta. „Treba naglasiti da je pomenuti dokument (dodatna analiza) prvi put priložen tokom sudskog procesa pred Upravnim sudom. Takođe je značajno da ni Kasacioni ni Upravni sud nisu zauzeli nikakav stav o povredi konkurencije”.
Vrhovni kasacioni sud svojom drugom presudom od 29. 6. 2012. godine, preinačava i drugu presudu Upravnog suda od 21. 4. 2011. godine i poništava rešenje Komisije o izricanju mere plaćanja novčanog iznosa. Ni u toj presudi sud nije zauzeo bilo kakav stav o samoj zloupotrebi dominantnog položaja mlekara. Tako je sve vraćeno na početak.
Novo rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja pomenutih mlekara, Komisija za zaštitu konkurencije donela je 9. 8. 2012. godine.
„Komisija, kao stranka u postupku pred sudom, ne može da komentariše razloge neusaglašenih stavova Upravnog i Kasacionog suda, kao i dužinu trajanja postupaka pred sudovima, koji mogu dovesti do zastarevanja”.
J. Rabrenović
objavljeno: 24.08.2012.
Pogledaj vesti o: Subotica
Komisiji za zaštitu konkurencije oborena 2 slučaja protiv "monopolista"
Izvor: GdeInvestirati.com, 24.Avg.2012, 10:34
U borbi s monopolima na ovdašnjem tržištu Komisiji za zaštitu konkurencije baš i ne cvetaju ruže. U poslednje vreme na sudu su joj oborena rešenja u dva velika slučaja: za monopol na tržištu mleka u slučaju „Imleka” i „Subotičke mlekare”, kao i namere kompanije „Sunoko”, čiji...
.jpg)
