Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Jul.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Kreditni poredak
Grčki premijer Aleksis Cipras je postao svetski rekorder u brzini preobraćanja “istorijskog ne” u “neizbežno da”. Samo osam dana po dobijenoj referendumskoj podršci da odbaci stroge uslove kreditora – prihvatio je njihove ništa manje rigorozne mere štednje, pa i njihov nadzor nad procesom donošenja domaćih zakona.
Nezapamćeni “salto mortale” izveo je pod pritiskom poverilaca koji su zapretili da će, uskraćivanjem novih finansijskih aranžmana, Grčku >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << primorati na “saldo mortale”, sunovrat budžeta i banaka. Mogao je, pri tom, da se teši izrekom – Džordža Orvela da “sreća postoji jedino uz prihvatanje”, ali i da se pokaje što nije dovoljno razumeo opomenu tog znamenitog autora da “previše levičarskih misli nalikuje upuštanju u igranje vatrom a da se ne zna da je vatra vruća”.
Munjevito su se, ovih dana, raširile uverljive dijagnoze da je, u najmanju ruku, Cipras zadobio ozbiljne “opekotine” u dvostrukom”igranju vatrom”. Kad se usplamtelo umilio biračima da ga podrže, kreditori su ga stavili na “žeravicu”, a kad se priklonio njihovim zahtevima, na njega su počeli da “bljuju vatru”, mnogi od onih koji su ga izglasali za vođu, verujući u njegovu, sada izjalovljenu propoved, kojom im je garantovao da ne dolazi u obzir da izgore na dužničkoj “lomači”.
Šta će ostati od Ciprasa, stešnjenog između nacionalne i internacionalne vatre, znatno je manje važno pitanje od činjenice da njegova politička sudbina simbolizuje sporno uspostavljanje novog globalnog – kreditnog poretka. To jest, da, u savremenim uslovima, i izabrana vlast može da se, mestimično, svede na (ne)otplativost dospelih rata spoljnog duga.
To su problemi koje nisu mogle da reše ni 10 hiljada milijardi uloženih dolara – izračunao je Njujork tajms. Ta ogromna svota je u poslednjih nekoliko godina utrošena, naime, iz centralnih banaka da bi se podstakle ekonomije širom sveta i njihova borba protiv finansijske krize, a da problemi na tom polju ne jenjavaju.
Negde su ti stimulativni paketi uspeli da ožive privredu. Ali, globalno – nedovoljno.
Komentator Vašington posta smatra da je danas glavni problem to što su istovremeno mnoge, čak i pojedine industrijske sile, prezadužene. I citira istraživanja koja sugerišu da bi cela Evropa trebalo da bude podvrgnuta istraživanju dugova. Koji su dostigli istorijski vrhunac – 95 odsto bruto nacionalnog proizvoda u Francuskoj, 105 u SAD, 132 u Italiji a čak 246 postotaka u Japanu.
Zamašno prostiranje preko gubera, postalo je, reklo bi se, globalni hit. Usredsređivanje na nevolje Grčke samo je refleks potreba Evropske unije da ne dozvoli širenje “zaraze” na druge “nepodobnike” i time ugrozi opstanak ili bar redovno funkcionisanje EU.
Ipak, razlegao se, povodom grčkog slučaja, poklič “To je puč”, što je slogan nastavnika matematike iz Barselone, Sandra Makaronea, koji je, posredstvom društvenih mreža, munjevito pridobio kritičare međunarodnih finansijera. Među njima je i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, koji je, u Njujork tajmsu, potez kreditora ocenio kao “puku osvetoljubivost, kompletnu destrukciju nacionalnog suvereniteta, bez nade u bolje dane”.
Neće biti baš tako. Tek treba da se otkrije, kako u madridskom Paisu sugeriše politikolog Hose Ignasio Toreblanka, zašto se Cipras presaldumio. I da li je ishod pregovora, kome se povinovao, u Briselu proizišao iz operacija koje se kose s međunarodnim paragrafima ili bar običajima.
Šta ko kome i zašto duguje, ispostavilo se opet kao problem na prostoru bivše SFRJ, a što je i dovelo do njenog raspada. Poseta premijera Srbije Potočarima gde je sahranjeno više hiljada muslimanskih žrtava nasilja snaga potonje Republike Srpske, propraćena je fizičkim napadima na njega iako je bio u misiji međunacionalnog pomirenja, uz podsećanja na njegove svojevremene, nepodobne, iskaze.
Nastavili se istraživanje o tome šta je ko i kada zagovarao i neposredno zastupao, košmarima se na teritorijama bivše SFRJ ne vidi kraj. Prigodniji je – oproštaj bez zaborava. Ako se izuzmu jezičke i strateške svakojake “egzibicije” lidera, kakvima je sklon i predsednik Srbije.
Tako je formirana i EU. Ka kojoj težimo svi koji se međusobno, na ovim prostorima, i dalje ne slažemo. A što je deo specifičnog kreditnog poretka u kome smo opet svi, manje-više, i poverioci i dužnici. Na našu žalost, ovde smo više dužnici. Makar u vidu “saldo mortale”…
