Izvor: RTS, 16.Feb.2010, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri finansija EU o Grčkoj
Ministri finansija Evropske unije na sastanku u Briselu upozorili Grčku da otkloni rizike koje prete da ugroze stabilnost evropske valute evra i značajno smanji potrošnju za ovu godinu.
Lideri Evropske unije na današnjoj sednici u Briselu upozorili su Grčku da mora da otkloni rizike koje prete da ugroze stabilnost evropske valute evra i značajno smanji potrošnju za ovu godinu.
U saopštenju objavljenom posle sastanka, ministri Evropske unije dali su rok Grčkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da do 16. marta pokaže da je na dobrom putu da smanji budžetski deficit sa 12,7 odsto, koliko je iznosio prošle godine, na 8,7 odsto u 2010. godini.
Ministar finansija Grčke Jorgos Papakonstandinu rekao je da je njegova zemlja već na putu ostvarenja postavljenih ciljeva i da je čak u poslednjem periodu zabeležila pozitivne rezultate.
Vlada premijera Jorgosa Papandreua obavezala se ranije da će budžetski deficit svesti na tri odsto do 2012. godine, što je i zahtev Evropske unije.
Kriza u Grčkoj uticala je na poverenje prema evropskoj valuti u svetu, tako da je vrednost evra u odnosu na dolar od početka 2010. godine pala za pet odsto. Evro je danas na berzi u Londonu vredeo 1,37 dolara.
U Briselu su se u ponedeljak sastali ministri finansija 16 zemalja evrozone, koji su savetovali Atini da, ukoliko bude potrebno, uvede i oštrije ekonomske mere od najavljenih i smanji javni dug kako bi prebrodila krizu koja ugrožava stabilnost ostalih članica evrozone.
Prema podacima koje danas prenosi "Volstrit žurnal", dug Grčke prešao je 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je budžetski deficit lani bio 12,7 odsto BDP. U EU je, ugovorom iz Mastrihta, dozvoljen deficit od maksimalno tri odsto BDP.
Predsedavajući jučerašnjeg sastanka, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker je rekao da će Grčka obnarodovati nove mere ukoliko do sredine marta ne bude uspela da smanji javnu potršnjui na projektovani nivo.
Razmotriti grčke mere štednje
Premijer Luksemburga je naglasio da ne bi bilo pametno u ovom trenutku saopštavati detalje o novim merama grčke vlade, ali je podvukao da ostale zemlje evrozone neće mirno stajati i dozvoliti da Grčka na međunarodnim berzama bude "iscepkana na komade", preneo je Bi-Bi-Si.
Ministri finansija dobili su zadatak da razmotre najavljene grčke mere štednje i da se dogovore u pogledu konkretnih mera koje mogu da se preduzmu kako bi se ekonomske i finansijske prilike u Grčkoj stabilizovale.
Evropska komisija je zatražila od Grčke da objasni izveštaje da je vlada u Atini navodno koristila sporazum sklopljen sa jednom američkom investicionom bankom početkom decenije da bi pozajmila velike sume novca, ne prikazujući pritom razmere svog duga.
Kako saznaje list "Handelsblat", Evropska centralna banka je zatražila od ministara da zahtevaju od vlade u Atini da izvrši još dublje budžetske rezove i podigne stopu PDV-a, jer jedino tako može da ispuni obećanje da će tokom godine budžetski deficit smanjiti za četiri procenta.
Pred ministarski sastanak u Briselu u ponedeljak, najčešće se čulo pitanje: šta ostatak Evropske unije može da učini kako bi pomogao Grčkoj?
Grčku "ne bi trebalo prepustiti sudbini"
Bivši italijanski ministar finansija i jedan od šest članova prvog izvršnog odbora Evropske centralne banke Tomazo Padoa Skiopa smatra da Grčku "ne bi trebalo prepustiti sudbini".
"To ne znači da treba plaćati Grčke dugove - to znači da EU raspolaže sredstvima koja su potrebna da se pojača disciplina grčke vlade na način koji će joj pomoći da preduzme neophodne korake", ocenio je on za Bi-Bi-Si.
Dezmond Lakman iz američkog "Enterprajz instituta" je, pak, ocenio da će biti mnogo protivljenja ideji da Grčku treba stalno izvlačiti iz dugova.
"Ako Grčka nije u stanju da spusti deficit u pravcu dozvoljena tri procenta propisana sporazumom iz Mastrihta, svakako da se ne može očekivati od Nemačke, na primer, da plaća ceh grčkog rasipništva. S druge strane, ne vidim kako Grčka može da svede deficit u prihvatljive okvire bez strašne ekonomske depresije i ogrmone deflacije. Zato nisam siguran kako će se to završiti", kaže Lakman.
On upozorava da je problem u tome što Grčka ne može samostalno da izvrši devalvaciju zajedničke valute, što je uobičajeni put za izlazak iz krize ove vrste.
"To je bilo iskustvo, na primer, Švedske, koja je 1992. bile opterećena ogromnim budžetskim deficitom. Švedska je mogla da uvede mere štednje i da istovremeno izbegne smanjenje ekonomskog rasta, jer je izvršila devalvaciju krune od 30 procenata i na taj način podstakla pravi izvozni bum. Grčka nije te sreće", naveo je Lakman.
Padoa-Skiopa ukazuje na još jedan aspekt problema: monetarna unija je teško sprovodiva bez političke unije.
"Jedinstvena valuta je definisana kao novac bez države. Očigledno je, međutim, da je jaz između valute i države trebalo suziti. Mislim da se upravo to i dešava - da EU uviđa da je problem Grčke problem cele Unije, ne iz velikodušnosti, već zbog toga što je reč o jednom krajnje međuzavisnom prostoru. Videćemo kako će problem konkretno da bude rešen, ali u poslednjih nekoliko dana sazrelo je saznanje da je Unija zaista unija, i da problem Grčke mora da se rešava jedinstveno", rekao je Skiopa.
