Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2011, 21:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ministri evrozone odobrili pomoć Grčkoj

BRATISLAVA, BRISEL -

Ministri evrozone konačno su večeras potvrdili da je odobrena isplata tranše pomoći Grčkoj u iznosu od osam milijardi evra, izjavio je neimenovani diplomata EU.

"To je urađeno", naveo je diplomata, nakon što su ministri ostalih 16 zemalja prihvatili da su svi uslovi, koji su stavljeni pred Atinu nakon zamrzavanja pomoći u avgustu, sada ispunjeni, prenela je agencija AFP.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Zemlje evrozone u tranši učestvuju sa 5,8 milijardi evra, dok preostale 2,2 milijarde obezbeđuje Međunarodni monetarni fond.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos je pre sastanka Evrogrupe u Briselu izjavio da Grčka ispunjava sve neophodne uslove za isplatu sledeće tranše međunarodne pomoći, koja joj je preko potrebna da bi izbegla bankrot.

Evrozona mora da smanji broj članica

S druge strane, slovački ministar finansija Ivan Mikloš smatra da bi evrozona morala da smanji broj članica da bi preživela.

"Jasno je da evrozona neće moći da funkcioniše kao što je funkcionisala dosad i ne možemo isključiti mogućnost da neće moći da funkcioniše sa istim brojem država članica", rekao je Mikloš na konferenciji za štampu u Bratislavi, a prenela agencija AFP.

"Stav Slovačke sličan je stavu Nemačke. Podržavamo oštrija pravila i njihovu primenu, automatska pravila na nadnacionalnom i nacionalnom nivou, čak i smanjenje fiskalnog suvereniteta članica ukoliko one prekrše pravila", dodao je ministar.

Prema Miklošu, članstvo zemalja u takvoj uniji moglo bi da bude dobrovoljno.

"Članice bi mogle da odluče da li žele da budu deo evrozone sa ovakvim strožijim pravilima", dodao je on.

Mikloš je, međutim, ponovio da Slovačka, koja je privukla brojne strane investicije zahvaljujući proporcionalnoj poreskoj stopi od 19 odsto, ne podržava poresku harmonizaciju u Uniji.

"Mi se ne slažemo sa harmonizacijom poreza, niti sa kreiranjem Sjedinjenih evropskih država", naveo je Mikloš.

Ministri finansija evrozone sastali su se danas u Briselu u naporima da nađu načine za spasavanje tog 17-očlanog monetarnog bloka i za zaštitu Evrope, SAD, Azije i ostatka sveta od finansijskog cunamija koji bi proistekao iz dužničke krize.

Većina zvaničnika se slaže da u trci za spasavanje evra nema vremena za gubljenje, jer tu nije reč samo o valuti koju koristi 332 miliona ljudi, već bi, kako su upozorili nemačka kancelarka Angel Merkel i drugi lideri, s propašću evra propala i 27-očlana Evropska unija, veliki diplomatski uspeh koji je ujedinio kontinent , podeljen posle dva svetska rata.

O modelima integrisanja raznolikih zemalja evrozone

Ukoliko bi evro doživeo propast, bankarsko kreditiranje bi bilo zamrznuto, tržišta akcija bi verovatno doživela krah, a evropska ekonomija bi potonula. Prognozeri banke UBS upozoravaju da bi članice evrozone mogle pretrpeti privremeno klizanje njihove ekonomije za čak 50 odsto. Finansijske i ekonomske nedaće bi se prenele na zapad i istok jer bi izvoz iz SAD i Azije u Evropu doživeo kolaps.

Takav scenario je daleko nepovoljniji čak i od katastrofalnog sloma kreditnog tržišta 2008, posle debakla američkog hipotekarnog tržišta, prenela je agencija AP.

"Ukoliko Evropa slabi ili ima teškoće, tada je za nas znatno teže da ovde otvaramo nova radna mesta", ukazao je sinoć predsednik SAD Barak Obama prilikom susreta sa zvaničnicima EU u Vašingtonu.

Glavna tačka dnevnog reda današnjeg sastanka ministara finansija evrozone bilo je iznalaženje načina za integrisanje raznolikih zemalja evrozone - od snažne Nemačke, do majušne Malte - i taj zadatak ministri moraju obaviti brzo, bez odlaganja koje bi uzrokovale demokratske pojedinosti, kao što su referendumi koji oduzimaju vreme.

Ministri su razgovarali o takozvanim evroobveznicama koje bi zajednički izdavalo svih 17 članica tog monetarnog bloka, kojima bi po principu svi za jednog, jedan za sve, sve članice međusobno garantovale dugove.

Trenutno, svaka članica emituje svoje sopstvene obveznice i svaka mora da plaća različite troškove pozajmljivanja. Tri manje članice EU - Grčka, Portugalija i Irska - opstaju samo zahvaljujući pomoći za spasavanje jer su već istisnute sa međunarodnih tržišta obveznica.

Dve velike zemlje evrozone, opterećene dugovima - Italija i Španija - sve su bliže tome da takođe ostanu van tržišta obveznica, ali su njihove ekonomije suviše velike, da bi ih EU mogla spasti.

Ako bi jače zemlje, kao što je Nemačka, pristale da stanu iza zajedničkog evropskog duga, to bi teoretski sprečilo da slabije članice, poput Italije, moraju da plaćaju sve više i više kamatne stope na pozajmice i da možda izbegnu nagomilavanje dugova koje vodi do bankrotstva.

To bi, međutim, gotovo sigurno povećalo sada veoma niske troškove pozajmljivanja Nemačke i ta zemlja se iz tog razloga žestoko protivi predlogu za uvođenje evroobveznica.

Nemački zvaničnici, prema pisanju štampe, predlažu da šest članica evrozone s vrhunskim kreditnim rejtingom "AAA" zajednički izdaju obveznice, ali je taj predlog, koji je Nemačka demantovala, naišao na protivljenje Evropske komisije, izvršnog tela EU.

Kritičari tog nemačkog plana ukazuju da je podeljenost EU na zemlje koje koriste evro i one koje ga ne koriste već sama po sebi dovoljno loša i da dalja fragmentacija evrozone na jake i slabe članice ne bi nikome išla u korist.

Jedna od glavnih tema današnjeg sastanka bilo je i znatno jačanje centralnog upravljanja finansijama za članice koje koriste evro, kojim bi vlasti u Briselu mogle da zahtevaju izmene nacionalnih budžetskih predloga i uvođenje kazni za zemlje s prevelikim budžetskim deficitima.

Gubljenje čak i male kontrole nad nacionalnim budžetima, međutim, znači i gubljenje dela nacionalnog suvereniteta, što bi glasači teško mogli da prihvate.

Ministri su takođe čuli izveštaj Klausa Reglinga, direktora Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), čiji je zadatak da sprečava širenje finansijske krize.

U oktobru su šefovi vlada 27 članica EU postigli sporazum o povećanju kapaciteta EFSF sa 440 milijardi evra (587 milijardi dolara), na bilion evra (1,3 biliona dolara), ali je to uvećanje i dalje samo teoretska zamisao, s obzirom da još nisu pronađeni značajniji investitori u taj fond.

U međuvremenu je postalo jasno da je širenje finansijske zaraze postalo gotovo nemoguće kontrolisati, budući da se ona prenosi s jedne zemlje na drugu. Grčka je u dubokoj krizi, tržišta su zabrinuta zbog Italije, čak je i Nemačka imala teškoće da pozajmljuje po niskim kamatnim stopama na koje je navikla.

Prošle sedmice su u roku od 24 sata sniženi kreditni rejtinzi Mađarske, Portugalije i Belgije.

Zvaničnici EU u privatnim izjavama za agenciju AP ističu da je najbolje čemu se EU može nadati - decenija usporenog ekonomskog rasta i nedaća, uz očuvanje evra, a najgore - raspad evrozone, bankarska kriza, recesija i jad i beda.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...