Izvor: RTS, 27.Jun.2015, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri evrozone o Grčkoj
Ministri finansija zemalja članica evrozone počeli su u Briselu raspravu o dopunama ponude za pomoć Grčkoj ali i “planu B” za grčku krizu ako vlada u Atini ne plati dospele dugove do 30. juna i bankrotira. Jedna od glavnih mera biće obustava prometa kapitala i bankarskih isplata u Grčkoj. Uoči sastanka, predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum istakao je da je Atina zatvorila vrata daljim pregovorima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Na sastanku u Briselu biće razmotreno kako da se otklone štetne posledice za tržišta i berze ostalih 18 država evrozone ukoliko Grčka obustavi plaćanja i izađe iz zone evra, prenosi Beta.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da je vlada u Atini opredeljena za sprovođenje u delo ishoda referenduma o uslovima iz paketa pomoći koje su ponudili međunarodni kreditori, kao i za brzo postizanje sporazuma sa poveriocima koji bi bio u duhu rezultata glasanja na referendumu.
Varufakis je rekao za agenciju Rojters da će na današnjem sastanku evrogrupe u Briselu zatražiti odlaganje odluke Atine o ponuđenom paketu spasa na par nedelja, kako bi ona bila usklađena sa rezultatima referenduma.
Grčki ministar finansija je dodao i da plaćanje duga MMF-u 30. juna zavisi od fleksibilnosti kreditora i da će tražiti od Evropske unije da vrati 1,9 milijardi evra profita na ime grčkih državnih obveznica koje su u posedu Evropske centralne banke, kako bi Atina platila dug MMF-u.
Varufakis je istakao da grčke banke moraju da ostanu otvorene tokom prelaznog perioda dok ne bude doneta odluka o paketu pomoći kreditora i da je uloga Centralne banke da to obezbedi.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard, koja učestvuje na ovom sastanku, ponovila je stav da Grčka, isto kao i druge članice evrozone koje su u teškoćama, mora da stabilizuje budžetske i javne troškove i da sprovede strukturne reforme da bi povratila postojan ekonomski rast i socijalnu ravnotežu.
Vlada u Atini je dosad ocenjivala stavove MMF-a u pregovorima kao posebno oštre i neprivatljive za prekid sa "stezanjem kaiša", koje pogađa najviše široke slojeve grčkog stanovništva.
Lagard je rekla uoči sastanak da će MMF nastaviti da radi na stabilizaciji grčke ekonomije uprkos odluci vlade u Atini da se održi referendum o međunarodnom paketu pomoći koji su ponudili njeni kreditori.
Predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum kaže da je grčka vlada odbacivanjem najnovijih predloga poverilaca "zatvorila vrata daljim pregovorima.
"Vrlo sam neprijatno iznenađen odlukom grčke vlade. Oni su očigledno odbacili najnovije predloge koje su za pregovaračkim stolom iznele tri institucije i na toj negativnoj osnovi predložili su parlamentu održavanje referenduma", rekao je Dajselblum novinarima u Briselu, uoči vanrednog sastanka ministara finansija evrozone.
"Ovo je tužna odluka za Grčku, jer je zatvorila vrata daljim pregovorima. Mi ćemo danas na sastanku saslušati grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, a onda ćemo razgovarati o budućim posledicama", rekao je šef Evrogrupe.
Španski ministar Luis Gindos izjavio je dolazeći na sastanak, da je sazivanje referenduma veoma otežalo izglede za nagodbu i da je "plan B" sad sve bliži, dok je slovenački ministar Dušan Mramor rekao da su neznatni izgledi za konačnu nagodbu s Grčkom i da se zato mora razmotriti ranije pripremljen "plan B".
Evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi rekao je novinarima da je cilj i dalje da Grčka ostane u evrozoni i da razlike između ponude EU i MMF-a "izgledaju dosta ograničene".
Grčka vlada je ocenila da predlozi poverilaca predstavljaju "ultimatum i ucenu" i za iduću nedelju sazvala referendum o ponudi poverilaca za nastavak finansijske pomoći Grčkoj, ali su neki ministri članica evrozone dolazeći na sastanak u Brisel, stavili do znanja da u Atini sazvani referendum ne može zaustaviti bankrot Grčke, ako ona 30. juna ne plati ratu kredita od 1,6 milijardi evra MMF-u.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland bi večeras trebalo telefonom da još jednom razgovaraju s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom u pokušaju da otklone prepreke za dogovor.
Potpredsednik grčke vlade Janis Dragasakis danas u Frankfurtu treba da s guvernerom Evropske centralne banke Mariom Dragijem razmotri da li ECB može da nastavi da iz mehanizma hitne podrške evrozoni i dalje dostavlja sredstva za održanje likvidnosti grčkih banaka, iz kojih su poslednjih dana povučeni ulozi od više milijardi evra.
Sastanak u Briselu zakazan je pre nego što je prošle noći vlada u Atini sazvala referendum o ponudi poverilaca Grčkoj za reforme i dalje smanjenje državnih troškova, kao uslov za nastavak finansijske pomoći od 18 milijardi evra.
