Izvor: Politika, 15.Jul.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova i Šojble okrnjili imidž Nemačke
Nedostatak empatije prema Grcima naneo je nemerljivu štetu Berlinu, smatraju nemački stručnjaci
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Dok predsednik nemačkog Bundestaga Norbert Lamert nastoji da do petka sve poslanike koji su otišli na letnju pauzu okupi u parlamentu kako bi glasali o trećem paketu finansijske pomoći Grčkoj, nemački mediji, komentatori i stručnjaci uveliko raspravljaju da li je svojim beskrupulozno tvrdim stavom u pregovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Atinom zvanični Berlin zapravo samo sebi učinio više zla nego dobra. Pojedini mediji se pitaju da li je spasavanjem evra Berlin ubio principe Evropske unije, ali i dugoročno načinio ogromnu štetu svom imidžu u Evropi i svetu. S druge strane, tiražni mediji poput tabloida „Bild” raduju se što imaju „gvozdenu kancelarku”, ali kritikuju vlast što nije izdejstvovala „gregzit” (izlazak Grčke iz evrozone), što je ovaj list mesecima otvoreno zagovarao.
Činjenica da su na pregovorima u Briselu nemačka kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble otvoreno zagovarali „gregzit” i nisu pokazali mnogo milosti prema Grcima, za pojedine analitičare više je štetilo Nemačkoj nego što joj je uštedelo novca.
„Nemačka vlada je za jedan vikend uništila sedam decenija posleratne diplomatije”, ističe levo orijentisani politički magazin „Špigl”, dok i komentator konzervativnog dnevnog lista „Frankfurter algemajne cajtung” Matijas Miler priznaje da „postoji fina granica između spasavanja i kažnjavanja Grčke, a one noći (između nedelje i ponedeljka) ta granica je nestala”.
Kako ističe „Zidojče cajtung”, dnevnik koji ideološki pripada levom centru, sve što su činili kancelarka i njen ministar finansija samo je uništilo imidž Nemačke u Evropi, što će Berlin morati skupo da plati.
„Merkelova je uspela da oživi imidž ružne, škrte i bezosećajne Nemačke, imidž koji je počeo da bledi”, ističe komentator „Zidojče cajtunga”. „Na svaki cent pomoći Grčkoj, koji su Nemci pokušali da sačuvaju, moraće još dva, tri puta više da potroše kako bi ponovo ispolirali svoj imidž.”
Prema rečima nemačkog istoričara i novinara Nilsa Minkmara, mučni pregovori u Briselu izgledali su kao da ih vode neke birokrate a ne diplomate. Prema njegovom mišljenju, da je neko zaista profesionalno izložio nemački stav, možda ne bismo tako strahovito bili protiv njega.
I Konstanca Štelcenmiler, bivša urednica nedeljnika „Cajt”, a sada saradnica vašingtonskog instituta Brukings, smatra da je ovom „komunikacionom katastrofom” Nemačka prokockala ogroman stepen popularnosti koju je imala. Nemački lokalni mediji ukazuju da je Nemačka, pre samo dve godine, u istraživanju Bi-Bi-Sija, bila najpopularnija zemlja na svetu, za koju je glasalo 59 odsto ispitanika širom sveta. Tom njenom imidžu je doprinelo to što je stekla status ekonomske sile, što nije bila previše ratoboran diplomatski džin, ali i osvajanje Svetskog prvenstva u fudbalu. Sve to je poprilično ublažilo prethodni imidž hladne nacije. Sve do minulog vikenda.
Iako Berlin u svom tvrdom stavu prema Atini ima i dosta pristalica u Evropi, prema mišljenju Štelcenmilerove, nedostatak očigledne empatije (prema Grcima) naneo je nemerljivu štetu.
„Volela bih da je nemački stav više sagledao činjenicu da su obični Grci pretrpeli više nego ostali u Evropi”, ističe ona i dodaje da je cenkanje u Briselu bilo „neverovatno ružno”, te da je „obema stranama naneta ogromna šteta, uključujući i stav Nemačke kao benignog hegemona”. „Merkelova često zaboravlja da je na svetskoj sceni. Često može da se stekne utisak da ona govori samo pristalicama svoje stranke, a da svima ostalima u Evropi poručuje ’uzmi ili ostavi’.”
Bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer smatra da je grčka kriza bila povod za rađanje nacionalizma, a da je Merkelova propustila šansu da iskoristi svoju značajnu moć da ubedi Nemce da zarad Evrope ne gledaju samo u svoje džepove.
„Ona se nije raspravljala ili delovala kao političar, već kao knjigovođa”, ističe Fišer.
Čitaoci „Zidojče cajtunga” u onlajn anketi takođe su istakli da su nemački zvaničnici bili preoštri. Možda su najsarkastičniji prikaz toga kako grčku krizu sagledava nemačko javno mnjenje prikazala dvojica komičara u zajedničkom video-klipu, pod nazivom „Naši dragoceni nemački evri”. Oni su napravili skeč u kojem dvojica Nemaca, obučeni u bele bade-mantile dok uživaju u hotelskim sobama za vreme godišnjeg odmora, razgovaraju telefonom o rešavanju grčke krize koristeći naslove i citate iz najtiražnijeg tabloida „Bilda” kao i pojedinih žestokih zagovornika „gregzita”.
„Mislim da mi Nemci moramo da budemo pitani ako žele da nastave da plaćamo”, viče jedan, dok mu drugi odgovara: „Prodajte vaša ostrva, vi bankrotirani Grci... i Akropolj takođe!” U skeču, koji već ima više od milion pregleda na „Jutjubu”, slede naslovi sve suroviji prema Grcima, a video ovih komičara se završava porukom: „Ovog leta mi Nemci imamo istorijsku priliku – da se jednom ne ponašamo kao se..onje.”
--------------------------------------------------------------
Nemci protiv „gregzita”
Frankfurt, Hajdelberg – Nasuprot Šojbleu koji je zagovarao „gregzit”, Nemci u najnovijim anketama većinski ističu da su protiv izbacivanja Grčke iz evrozone. U prekjučerašnjem istraživanju javnog mnjenja „Dojčland trend”, koji redovno sprovodi prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD, 62 odsto ispitanika je reklo da želi da Grčka ostane u zoni zajedničke evropske valute, dok je 32 odsto ispitanika bilo protiv. Ovo je značajna promena u nemačkom javnom mnjenju, budući da je pre dve nedelje grčki premijer Aleksis Cipras najavio referendum o prihvatanju uslova kreditora, na isto pitanje o ostanku Grčke u evrozoni 45 odsto Nemaca se izjasnilo za, a 45 odsto protiv. Sporazum je očigledno doveo do promene mišljenja Nemaca, koji većinski (57 odsto) misle da je dogovoreni paket mera pošten, dok za 17 odsto ispitanika on nije otišao dovoljno daleko, a samo 13 odsto smatra da su uslovi za pomoć Atini preoštri.
