Izvor: Southeast European Times, 04.Maj.2012, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manji budžet za grčke naučnike

Neki naučnici su skeptični zbog smanjenja budžeta i strahuju da će Grčka nauka na dugi rok zbog toga pretrpeti štetu.

04/05/2012

Marija Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 4.5.2012.

Pred izbore 6. maja i sa rekordnim paketom pomoći od 130 milijardi evra pomoću kog Grčka preživljava, naučnici u istraživačkim centrima širom te zemlje ne znaju šta da očekuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << od budućnosti, u svetlu novog kresanja budžeta za nauku od 10 miliona evra, najavljenog prošlog meseca.

Za Konstantinosa Kokinoplitisa, generalnog sekretara Generalnog sekretarijata za istraživanje i tehnologiju, u teškim vremenima potrebne su fleksibilne mere, ali nauka mora da nastavi planirano da se razvija.

„To znači da se mora dati prioritet ljudskim resursima i da se istovremeno najbolje moguće iskoriste resursi i preduzmu se mere koje će obezbediti održivost u budućnosti“, kaže on za SETimes.

Ranije ove godine Generalni sekretarijat za istraživanje i tehnologiju objedinio je 57 državnih istraživačkih instituta u 31.

„U pokušaju da zadržimo funkcionalnu operacionalnost i skrešemo repove, uspešno smo objedinili te institute i pripremamo se za drugu fazu čišćenja, bez potrebe da zatvaramo ustanove ili otpuštamo ljude“, kaže on.

„Naš osnovni cilj, koji je nerelevantan za krizu, bio je da istraživanja i razvoj budu funkcionalniji i istovremeno finansijski održivi, a da se poveća konkurentnost radi privlačenja novih investicija. To će nesumnjivo biti korak u pravcu ekonomskog oporavka“, objašnjava on.

Kostas Fotakis, predsednik Fondacije za istraživanje i tehnologiju - Helas (FORTH), najvećeg istraživačkog centra u Grčkoj i direktor Instituta za elektronsku strukturu i laser (IESL) kaže za SETimes da to nije toliko ekonomski problem, već zastoj u postojećem sistemu.

„Možete imati naučnike koji pokreću inicijative i dovode programe u Grčku, a onda sve stane zbog administracije i birokratije“, kaže on za SETimes.

FORTH su pre tri decenije osnovali grčki naučnici, povratnici iz inostranstva i danas je rangiran na 12. mestu među evropskim istraživačkim centrima, zbog uspešnog učešća u EU projektima od 2007. do 2010. Veliki izvor prihoda FORTH su kompetitivni grantovi i bilateralni ugovori sa privatnim i javnim sektorom.

Fotakis smatra da je kriza dovela do preko potrebne re-evaluacije istraživačke politike i ističe potrebu da se stvore dugoročne strategije zasnovane na sinergijama.

„Kako bismo obezbedili dugoročne efekte, moramo obezbediti učešće Grčke u međunarodnim naučnim projektima. Prioritet je da se ojača međunarodna saradnja kroz naše učešće. S tim u vezi od vitalnog je značaja da i druga ministarstva pomognu“, kaže on.

Neki naučnici su skeptični i smatraju da će dalje mere na duži rok naneti štetu Grčkoj nauci. Kostas Sinolakis, predsednik Helenskog centra za pomorska istraživanja, kaže da bi svaki dodatni rez u budžetu stvorio probleme.

„Svi se slažu da će, ako se želi da centri opstanu, biti da se skrešu ili potpuno ukinu uplate za CERN - Evropske organizacije za nuklearna istraživanja. To je tužno, ali do toga je došlo“, izjavio je on za Science insider.

Iako je veliki broj naučnika iz Grčke -- prema podacima OECD, od svih diploma čak 23,4 odsto je iz nauka i inžinjeringa, iznad (iznad proseka u OECD od 20,9 odsto) -- i činjenice da se broj istraživača povećao prosečnom godišnjom stopom od 3,7 odsto između 2001. i 2007, budžet za nauku je skresan.

Poslovi iz oblasti ljudskih resursa u nauci i tehnologiji predstavljaju 23 odsto ukupnih radnih mesta, a nezaposlenost među fakultetski obrazovanim građanima je bila 5,7 odsto 2008, u poređenju sa prosekom u OECD od 3,2 odsto.

U 2007, Grčka je utrošila 0,58 odsto svog BDP-a na istraživanja i razvoj, po čemu zaostaje za prosekom OECD od 1,85 odsto. Obećanja iz 2009. da će ta cifra biti povećana na 2 odsto do 2013. raspršila su se. Umesto toga, ukupan godišnji budžet od oko 80 miliona evra skresan je za tridesetak odsto na oko 55 miliona evra.

Među preduzetim merama -- kresanje plata i objedinjavanje istraživačkih ustanova -- Grčka je privremeno smanjila svoju godišnju kotizaciju od 14,7 miliona evra u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) za 2012. na šest miliona evra i sprema se da plati ostatak do 2013. Istovremeno je u pregovorima da snizi svoju kotizaciju od 17 miliona za CERN. I jedna i druga kotizacija su veliki napor za budžet. Grčka je članica CERNA već 58 godina.

Na jedanaest istraživačkih centara u toj zemlji odlazi 55 miliona evra iz ukupnog budžeta ministarstva za obrazovanje.

Kokinoplitis zaključuje da je preduzet važan korak. „Nameravamo da stvorimo funkcionalne institute koji će biti konkurentni i u stanju da se mere sa međunarodni istraživačkim centrima. Grčka je dugo godina bila interovertna kada je reč o nauci. Važno je da se to danas promeni“, kaže on.

Nastavak na Southeast European Times...