Izvor: RTS, 04.Jan.2012, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje plate ili bankrot
Ukoliko grčki sindikati ne prihvate kratkoročno smanjenje prihoda, međunarodni zajmovi za spas mogli bi da presuše, što bi gurnulo zemlju u "nekontrolisani bankrot" u martu, upozorava prmijer Grčke Lukas Papademos.
Premijer Grčke Lukas Papademos pozvao je sindikalne lidere da hitno prihvate dalje smanjenje troškova rada i upozorio da bi, u suprotnom, međunarodni zajmovi za spasavanje mogli da presuše, što bi gurnulo zemlju u "nekontrolisani bankrot" u martu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Papademos je upozorio da će odluke koje budu donete u sledećih nekoliko dana, pre sredine januara kada u Atinu treba da stignu međunarodni inspektori, poznati kao trojka, odrediti da li će zemlja zadržati evro ili će vratiti drahmu koja je do 2002. bila grčka valuta, prenosi AP.
Grčka opstaje zahvaljujući paketu za spasavanje od 110 milijardi evra koji su joj u maju 2010. odobrili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.
Atina je u zamenu za tu pomoć uvela stroge mere štednje, a u toku su pregovori o finalizovanju detalja drugog međunarodnog paketa od 130 milijardi evra.
"Bez sporazuma sa trojkom i novog finansiranja Grčka se suočava sa opasnošću od nekontrolisanog bankrota u martu", upozorio je Papademos sindikalne lidere i predstavnike poslodavaca.
"Ukoliko želimo da sačuvamo naše najznačajnije dostignuće - učešće u evru i izbegnemo ogromnu vertikalnu devalvaciju prihoda do koje bi doveli nekontrolisani bankrot i izlazak iz evrozone, moramo da prihvatimo kratkoročno smanjenje prihoda", rekao je Papademos.
Premijer je podsetio da trojka zahteva preispitivanje troškova rada kako bi se povećala oslabljena konkurentnost i smanjila visoka nezaposlenost i upozorio da zemlja neće dobiti sledeću tranšu međunarodnog zajma za spasavanje koja je od vitalnog značaja ukoliko ne budu preduzete značajne mere.
Strah od još veće nezaposlenosti
Vlada je do sada odbacivala takve pozive u strahovanju da bi to imalo veliki uticaj na nezaposlenost u vreme kada je već bez posla blizu 900.000 Grka.
Papademos je, međutim, rekao da su kreditori Grčke ponovo pozvali na reviziju "niza" pitanja vezanih za tržište rada, uključujući minimalne plate koje sada iznose nešto više od 750 evra.
"Ukoliko ne učinimo neophodna prilagođavanja, sigurno ne možemo očekivati da ostale članice EU i međunarodne organizacije nastave da finansiraju zemlju koja se ne prilagođava realnosti i ne rešava svoje probleme", rekao je Papademos.
Vodeći grčki sindikat u privatnom sektoru GSEE ranije je odbacio pozive za smanjenje troškova rada i insistirao na tome da se poslodavci pridržavaju važećih sporazuma o platama.
Inače, Grčka je uzela prvu pomoć za spasavanje nakon što je vrtoglavi rast troškova pozajmljivanja blokirao njen pristup tržištima novca. Socijalistička vlada te zemlje je tada skresala penzije i plate i u više navrata podizala poreze.
Drugi paket za spasavanje je dogovoren u oktobru pošto je postalo jasno da prvi paket zajmova neće biti dovoljan. U okviru tog sporazuma je, takođe, predviđeno da privatni kreditori otpišu 100 milijardi evra duga kako bi se uspostavila njegova održivost.
Dug Grčke je u 2011. godini premašio 160 odsto bruto domaćeg proizvoda, a otpisom 100 milijardi evra bio bi smanjen na oko 120 odsto BDP do 2020. godine.
Grčka je iz prvog zajma EU-MMF od 110 milijardi evra do sada dobila 73 milijarde evra.
