Izvor: Blic, 26.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija želi da stopira grčki veto u EU
Međunarodni sud pravde u Hagu izdao je krajem prošle nedelje rokove vlastima u Skoplju i Atini za predavanje dokaza u procesu oko kršenja prelaznog sporazuma, koji je nakon godina tenzija zbog spornog imena Makedonije, postignut između dve zemlje 13. septembra 1995. godine. Skoplje tvrdi da se Atina obavezala da "ne sprečava prijavu za članstvo Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije u međunarodne, multilateralne i regionalne organizacije u kojima je Grčka članica”, a da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u aprilu 2008. stavila veto na prijavu za članstvo severnog suseda u NATO. Toni Deskoski, docent međunarodnog prava na skopskom univerzitetu "Sveti Kiril i Metodije” kaže za "Blic” da je tužba preventivni potez za eventualni grčki veto na početak pregovora o članstvu Makedonije u EU ove godine, koji je Grčka već najavila”.
"Znamo da sud ne može da natera grčku stranu da pošalje dopis u NATO da nas primi u članstvo, ali je ovo najjači mogući pritisak na Atinu da odstupi od onog što je uradila i da to ne ponovi sa procesom pridruživanja Makedonije EU”, naveo je Deskoski i dodao da se "očekuje da grčka strana ponudi neku nagodbu, a i ako je ne bude, gore od ovoga ne može biti”.
Kostas Karamanlis, premijer Grčke, izjavio je u petak u grčkom parlamentu da dokle god vlada u Skoplju bude gajila atmosferu nacionalizma i netolerancije, ni evra neće od Grčke dobiti za deo koridora 10 koji su makedonske vlasti nedavno nazvale po Aleksandru Makedonskom, što je u Grčkoj ocenjeno kao provokacija. Putem helenskog plana za ekonomsku rekonstrukciju Balkana, Atina je za koridor 10 izdvojila 152 miliona evra.
"Evropske i evroatlantske aspiracije Skoplja neće biti zadovoljene dokle god naš sused nastavi da insistira na sivoj prošlosti, a njegovo rukovodstvo svojim nepredvidljivim potezima pokazuje želju da izvlači sitne koristi uoči izbora. Dokle god bude vodila ovakvu politiku, vlada u Skoplju ne može da očekuje ulazak u EU i NATO”, rekao je Karamanlis.
Iz Odeljenja za informacije Međunarodnog suda pravde u Hagu "Blicu” je potvrđeno da je ova institucija dala rokove Makedoniji i Grčkoj za predavanje dokaza u procesu, i to Skoplju do 20. jula 2009, a Atini do 20. januara 2010. godine. Sud je tužbu Makedonije o grčkom kršenju člana 11 prelaznog sporazuma primio 17. novembra prošle godine.
"Procenjujemo da bi proces mogao da traje dve godine, pod uslovom da ne bude produženja vremenskog limita za predavanje dokaza i ako sud uspe da obavi sva javna saslušanja na vreme”, naveo je predstavnik Međunarodnog suda pravde u Hagu i dodao da su odluke ovog suda obavezujuće i da na njih nema prava žalbe.
Prema procenama pravnih eksperata, proces bi mogao da potraje između tri i pet godina. Spor Grčke i Makedonije oko imena bivše jugoslovenske republike, koji je delimično ublažen privremenim sporazumom, započeo je odmah nakon proglašenja nezavisnosti Makedonije u septembru 1991. godine. Grčka ima pokrajinu koja se zove Makedonija i nameru Skoplja da koristi isto ime okarakterisala je kao neprijateljske teritorijalne pretenzije. U julu 1992. vlasti u Skoplju su podnele zahtev za članstvo Makedonije u UN, ali je zbog lobiranja Grčke primljena tek godinu dana kasnije pod privremenim imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Privremenim sporazumom iz 1995. dogovoreno je da se Makedonija odrekne zastave koju je koristila od proglašenja nezavisnosti - stilizovano sunce sa 16 zraka na crvenoj pozadini, koju je, kao simbol, prema mišljenju grčkih arheologa, koristio Filip Drugi Makedonski, otac Aleksandra Velikog. Grčka strana se obavezala da neće sprečavati makedonske prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama, što je omogućilo prijem u Savet Evrope, OEBS i „Partnerstvo za mir”.
Metju Nimic, posrednik UN u pregovorima oko imena, predložio je 2005. rešenje „Republika Makedonija - Skoplje”, što su odbacile obe strane. Tenzije su pojačane u decembru 2006, kada je skopski aerodrom "Petrovec” nazvan imenom Aleksandra Velikog. Kostas Karamanlis, premijer Grčke, izjavio je u oktobru 2007. da pre rešenja spora oko imena Makedonija ne može da uđe ni u EU ni u NATO.
Nimic je u martu 2008. objavio da su pregovori dve zemlje pod posredovanjem UN propali. Pregovori su ipak ubrzo obnovljeni, ali je Nikola Gruevski, premijer Makedonije, upozorio da će biti ponovo prekinuti ukoliko Grčka stavi veto na makedonski ulazak u NATO, što se i desilo u aprilu prošle godine na samitu u Bukureštu.
Pregovarački timovi
Makedoniju pred Sudom u Hagu zastupaju Nikola Dimitrov, bivši pregovarač u sporu Skoplja i Atine oko imena Makedonije i Budislav Vukas, hrvatski stručnjak za međunarodno pravo. Grčku stranu predstavljaju Konstantinos Ralis, ambasador te zemlje u Holandiji, diplomata Jorgos Savadis, Marija Telelijan, pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i Emanuel Rukunas, profesor Univerziteta u Atini.
