Izvor: Politika, 05.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Letovanje za puniji budžet

Zbog finansijske krize i građani Srbije će ove sezone manje putovati na udaljene destinacije

Posle Hrvatskog primorja osamdesetih, Crne Gore, deceniju kasnije, a potom i baškarenja na plažama Grčke, Turske, Egipta i Tunisa, mnogi Srbi će ove godine letovati u svojoj zemlji. Zbog svetske krize i stezanja kaiša, neko će kod rodbine na selo, drugi na planine, dok će preostali, u nedostatku turističke ponude, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morati sami da osmisle letovanje u domovini.

Šta ponuditi turistima u Srbiji? Destinacije poput Zlatibora, Kopaonika i Palića koje ispunjavaju uslove za pristojan odmor su uglavnom preskupe za prosečnog građanina Srbije. U ostalim mestima najčešće ne postoji mogućnost dužeg zadržavanja i odmora jer su smeštajni kapaciteti u veoma lošem stanju.

– Da bi more zamenili rekom i planinom, nije dovoljno samo deklarativno tvrditi turistima da je nešto lepo. Bez usluge, smeštaja, šetališta i bogatih sadržaja, ali i cena koje bi, kako se očekuje trebalo da padaju, nemoguće ih je privući i zadržati. Ponude ima, ali sve je nedovoljno organizovano, kažu u jednoj turističkoj agenciji koja ove godine prodaje i domaće aranžmane na planinama.

Na pitanje da daju predlog odmora u Srbiji oni navode trodnevni izlet na Frušku goru koji obuhvata posetu Sremskim Karlovcima, Stražilovu, Novom Sadu, Petrovaradinu, fruškogorskim manastirima i na kraju kupanje u termalnom bazenu hotela u Vrdniku.

– Sremski Karlovci su reper srpske turističke ponude. Oni su ipak samo prilika za jedan izlet. Osim toga, do tog mesta koje se svrstava u top ponudu i destinaciju koja bi navodno trebalo da privuče na hiljade turista iz zemlje i regiona, iz Beograda se stiže putem koji je u katastrofalnom stanju. Isto tako i do Fruške gore gde bi turisti trebalo da budu smešteni, objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, apsolutno su neiskorišteni turistički potencijali Dunava. Naravno, reč je o turi upoznavanja najveće evropske reke, od Srebrnog jezera i Velikog Gradišta, Golubačke tvrđave, Lepenskog vira, Kazana gde je Dunav najuži i najdublji, Donjeg Milanovca, Tekije, pa sve do Kladova.

Osnovni problem srpske turističke ponude je loša infrastruktura. Većina hotela i odmarališta nije renovirana još od osamdesetih godina. Recimo, jedan poznati hotel na Tari spolja i dalje ima pun sjaj kao i kada je napravljen pre više decenija, ali to se ne može reći za zapuštena kupatila sa zarđalim kadama i toaletima sa obijenim pločicama i potamnelom keramikom.

Za razliku od hotela i odmarališta u društvenom vlasništvu, oni privatizovani su dobili novo ruho, ali i cene koje su nedostupne prosečnoj porodici. U njima odseda samo imućnija klijentela. Domaći turizam, po mišljenju turističkih poslenika, nikada nije imao odgovarajući marketing. Razlog što se danas susrećemo sa ovakvom pozicijom jeste ekonomski, pre svega nedostatak novca, ali ne treba prevideti ni to da se u poslednjih deset godina govorilo o toliko projekata, a da su mnogi od njih samo delimično zaživeli. Uporno pričamo o razvoju domaćeg turizma, povećanju smeštajnih kapaciteta, izgradnji saobraćajne infrastrukture, izlazimo na svetske sajmove, a danas, kada je važno zadržati svaki dinar u zemlji, kvalitetne ponude za letovanje srpske porodice u Srbiji – nema.

I Svetska turistička organizacija je nedavno ukazala da će zbog globalne recesije doći do pomeranja putovanja od dalekih destinacija ka kraćim i jeftinijim, koja ne izlažu turiste riziku napuštanja posla. Prema rečima Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam, i strategija Srbije je prilagođena novim svetskim okolnostima.

– Radimo na razvoju tražnje u regionu, ali namera je pre svega da pokrenemo domaći turizam. Ove godine smo prvi put radili promociju u Mađarskoj, Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a predstavljamo i turističke događaje u zemlji, kaže on.

I turističke organizacije u Srbiji očekuju strane turiste, ali koliko je to realno, ako ni domaćim ne možemo da ponudimo adekvatnu zamenu za letovanje na moru.

Sve zemlje u okruženju su spremnije dočekale nove okolnosti. Slovenija je pre nekoliko dana uvela vizne olakšice za građane Srbije koji žele da putuju u tu zemlju. Dobri primeri su i Hrvatska , Mađarska i Bugarska. Već četiri godine naši zapadni susedi aktivno rade na promociji nacionalnog turizma. Ovog leta jedan od glavnih prioriteta Hrvatske je i to da zadrže svoje građane na Jadranu. O Mađarskoj je suvišno i govoriti pošto su oni potrošači turističkih usluga.

Koliko su, na primer, iskoristili jezero Balaton i banje pokazuje podatak da su konstantno popunjeni, kao i da većina domaćih agencija prodaje ove aranžmane. Bugarska je, opet, napredovala zbog stranog kapitala, ali su uradili dosta na ponudi ne samo letnjih nego i zimskih aranžmana zbog čega su pojedine destinacije u prethodnim godinama bile vrlo prodavane. Tamo su se najčešće baškarili upravo Srbi. Od Srbije se bolje snašla čak i Bosna i Hercegovina koja je na zimskim centrima poprilično profitirala i dokazala da ume da organizuje sezonu. Primer su aranžmani na Jahorini, Romaniji i Vlašiću.

--------------------------------------------------------

Okretanje domaćem turizmu

Direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac najavila je po završetku skupštine Evropske turističke komisije u Beogradu, da će kod nas uskoro biti osnovano interventno telo, koje će utvrditi mere za smanjenje uticaja svetske ekonomske krize na turizam u Srbiji.

U toj grupi bi trebalo da budu predstavnici turističkih lokalnih organizacija, turističke industrije, hotelijeri i druge asocijacije, rekla je Plamenac.

– Plan je da se srpski turizam najviše okrene domaćem i regionalnom tržištu, kaže direktor TOS-a i dodaje da u ovom trenutku ne može da proceni koliki bi devizni priliv od turizma Srbija mogla da ostvari u ovoj godini.

Jelica Antelj

[objavljeno: 06/04/2009]

Nastavak na Politika...