Izvor: Večernje novosti, 15.Okt.2013, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lazar Krstić: Bankrot ovde više ne stanuje

ČVRSTO veruje Lazar Krstić da se sledeće godine u ovo vreme više neće pominjati bankrot Srbije, grčki i argentinski scenario i ostale apokaliptične prognoze za domaću ekonomiju. Ministar finansija ubeđen je da će se tada govoriti o svetlijim temama - povećanju zaposlenosti u privatnom sektoru, stranim investicijama, privrednom rastu i da će Srbija već krajem 2014. biti pozitivan izuzetak na mapi Evrope. U ekskluzivnom razgovoru za jubilarno izdanje „Novosti“, Krstić nam priznaje da se nijedne sekunde, u proteklih mesec i po dana, nije pokajao što se vratio u Srbiju. Veruje da će ovo biti priča sa uspešnim krajem. * Upravo ste došli iz Amerike.Jesu li u MMF i Svetskoj banci zadovoljni vašim prvim potezima? - Imali smo sastanke sa MMF, Svetskom bankom, ali i susrete na najvišem nivou sa predstavnicima Stejt diparmenta, što nije bila praksa poslednjih desetak godina. Izložili smo naše mere i one su pozitivno ocenjene.SLAŽEM SE SA BAJAGOM OKO “NOVOSTI“ * ŠTA biste poručili našim čitaocima povodom jubileja „Novosti“? - Ne stižem da čitam novine, ali svako jutro pogledam šta pišu „Novosti“. Vi ste ozbiljne i cenjene novine sa velikom tradicijom koja obavezuje. Znam za onu Bajaginu pesmu „To mogu jedino ‘Večernje novosti’“ i slažem se sa njenim tekstom. * Da li je izvestan novi aranžman sa tom institucijom? - Razgovore nastavljamo već ove nedelje. Suština je da mi više ne čekamo šta će MMF da traži od nas, nego iznosimo svoj plan. Da smo nastavili po starom, za godinu dana bismo udarili o zid, niko nam više ne bi verovao, morali bismo da zakucamo na vrata MMF i da tražimo pozajmicu. Ali tada pod njihovim uslovima. * Kako onda gledate na kritike da su ekonomski potezi Vlade više po meri MMF nego građana Srbije? - Mere su isključivo naše i imaju cilj da obezbede ekonomski razvoj Srbije. Izložili smo ih otvoreno građanima i nismo ulepšavali stvarnost. One će u konačnom saldu doneti boljitak za našu zemlju. * Koliko će smanjenje plata i porast PDV uticati na standard već osiromašenog naroda? - Ovo jeste udar na standard. Da je država ranije povlačila prave poteze, mogli bismo sada da prođemo bez ovih rezova. Ali ne može se praviti „salto mortale“ u praznom bazenu. Suština je da se građani Srbije postepeno sve više oslanjaju na svoj rad, a sve manje na pomoć države. To znači da moramo u sledećem koraku da stvorimo državu koja obezbeđuje uslove za zapošljavanje i pravnu sigurnost. * Očekujete li dramatičan pad potrošnje zbog novih mera? - Ne očekujem. Udar na standard zavisi od toga koliki će deo PDV da se prelije na cene. Maksimalni uticaj je 0,7 odsto, odnosno, oko 150 dinara na nivou potrošačke korpe od 20.000 dinara. Ako cena hleba, kao što je najavljeno, ostane ista, uticaj će biti i manji. * Hoće li biti otpuštanja u javnom sektoru? - Još ne mogu na to precizno da odgovorim, jer radimo popis da saznamo koliko ljudi radi u javnom sektoru. Ali ako smo pričali da ima viška zaposlenih u odnosu na procenjenih pola miliona radnika, sigurno je da je višak još veći ako imamo 100.000 zaposlenih više. Reformu javnog sektora moramo uraditi na pravi način i od nje zavisi uspeh Srbije u narednih deset godina. * Koliko se može uštedeti na ukidanju duplih plata za funkcionere, troškova za službena putovanja, dnevnica, reprezentacija? Ili tu ima i demagogije?SVE OKRENEMO NA HUMOR * JESU li vam simpatične opaske srpskih humorista koji primećuju da je Amerika bankrotirala kadaste je napustili? - Nije još bankrotirala... (smeh). Šalim se, ekonomska situacija u SAD je ozbiljna tema. Bankrot bi značio katastrofu za najveći deo sveta pa i za nas. Inače, volim osobinu našeg naroda da sve stvari preokrene u humor. - To nije demagogija već uvođenje domaćinskog ponašanja, odgovornosti i discipline. A i ušteda se može pokazati značajnom, prema preliminarnim podacima koje imamo. * Plašite li se da će političari usporiti ili sprečiti vaše ekonomske namere? - Ako sam i imao neke sumnje pre prihvatanja funkcije, više ih nemam. U razgovoru sa prvim potpredsednikom Vučićem i premijerom Dačićem, uverio sam se da postoji spoznaja i apsolutna politička volja, da ekonomiju u Srbiju izvedemo na pravi put. Svi vidimo da je Vučić preuzeo ogroman politički rizik, kog su se mnogi pre njega plašili. * U Srbiji uvek „lebdi“ mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora. Koliko bi vas oni omeli? - Vanredni izbori ne bi značajno uticali na ekonomsku politiku koju ćemo da vodimo. Ali ne mislim ni da će oni nužno biti raspisani. Tačno je da postoji disbalans između odnosa političkih snaga u parlamentu i njihove stvarne popularnosti među građanima. To na prvi pogled može da sugeriše da se približavaju izbori, ali sa druge strane, upravo to može da znači i političku stabilnost. * Jeste li u koncepcijskom sukobu sa ministrom privrede Sašom Radulovićem, koji nije bio nasednici Vlade kad su usvojene ekonomske mere? SAMO JEDNOM DO NIŠA* POŠTO se priča da radite u kabinetu i do posle ponoći, stižete li da odete do rodnog Niša ili ste bili „bliži“ zavičaju kad ste bili u SAD? - Bio sam jedanput otkako sam postao ministar. Nemam puno slobodnog vremena, ali ga nisam imao ni ranije. * Do kada ćete biti „srednjoškolac“ u Vladi? Kad ćete nostrifikovati diplomu sa Jejla? - Sistem nostrifikacije mora da se promeni da bi se olakšao povratak naših stručnjaka u Srbiju. - Nikakva neslaganja niti razmirice između nas ne postoje. U svakodnevnom smo kontaktu i svako radi svoj deo posla. Imamo zajedničku sliku kako bi Srbija trebalo da izgleda za pet godina. * Koliko je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić uticao na to da se ne smanjuju penzije? - Razgovarao sam sa potpredsednikom Vlade Krkobabićem i zajednički smo odlučivali. Imamo sistemski problem u penzijskom sistemu i on može da se reši isključivo sveobuhvatnim reformama. Cilj je da u narednih šest godina podignemo penzijski sistem na noge i da smanjimo zavisnost fonda PIO od državnog budžeta. * Da li vam je prednost ili mana što ste mladi i što na ovu funkciju ne dolazite iz političko-privredno-tajkunskih struktura? - Mislim da mi je to prednost. Naročito u situaciji kada je Srbiji potrebna nova i čista politika, bez balasta. Potreban nam je diskontinuitet sa prošlošću i zato i moja neopterećena biografija samo može da koristi. * A kako gledate na „teorije zavere“ da je univerzitet Jejl regrutnicentar za moćnike novog svetskog poretka, i da ćete više zastupati interese krupnog kapitala negoSrbije? - Da, da, pisalo se i da sam iz Katara i da ne govorim srpski (smeh)... Šalu na stranu, sve to su najobičnije gluposti. Otkako sam otišao iz Srbije, nikada nisam proveo duže od četiri meseca van naše zemlje. Roditelji mi žive u Nišu i imao sam i lične i emotivne lomove da održim vezu sa njima kada sam bio daleko. Nisam rušio mostove za sobom. Nema stvari koju bih više voleo da radim od posla za svoju zemlju. * Otkuda onda često zluradi komentari da svi koji su se školovali u inostranstvu imaju i neke skrivene namere? - Naši najveći velikani, poput Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića, školovali su se u svetskim centrima znanja u tom trenutku. Ne možete da se bavite ozbiljnom naukom ako nemate kontakt sa najvećim svetskim stručnjacima, ako ne radite na najmodernijim aparatima u nekoj oblasti i niste uključeni u svetske tokove. Za Srbiju je važno da bude deo svetskog poretka, a ne nekakvog novog svetskog poretka i da sa nacionalnom prepoznatljivošću i ponosom na ono što jesmo, doprinesemo i nama i svetu. * Kako ste prelomili da ostavite SAD i mnogo veću platu i da se vratite u zemlju? - Pre nego što sam se vratio, postavio sam sebi tri pitanja. Prvo je: može li stvar da se preokrene u Srbiji? Kad sam sagledao sve podatke, shvatio sam da je stanje lošije nego što izgleda, ali da je preokret moguć. Drugo pitanje je: postoji li politička volja? Uveren sam da postoji. Treće pitanje je: želim li ovakav stil života. Tačno je da mi nije gušt da sam neprestano u žiži javnosti, ali sam na kraju i to prihvatio. Ne kajem se. * Na koji rezultat biste najvišebili ponosni da ostane iza vas? - Uvođenje transparentnosti. Da se skinu te kulise i mistifikacije oko javnih finansija u Srbiji. Da taj proces bude otvoren, iskren i dostupan građanima. Verujem da ćemo postepeno doći do tog cilja do 2020. godine, što je realan okvir da uđemo u EU.

Nastavak na Večernje novosti...