Izvor: Glas javnosti, 06.Okt.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurta neće da sjaše
BEOGRAD - Grčki konzervativni premijer Kostas Karamanlis priznao je poraz na vanrednim parlamentarnim izborima i podneo ostavku na mesto predsednika njegove Nove demokratije. Da li je u Srbiji moguće nešto slično ili će partijski lideri, od kojih su mnogi izabrani na osnivačkim kongresima, ostati večite vođe, nespremne da poziciju prepuste mlađim, sposobnijim, ponekad i fleksibilnijim političarima.
Teško, smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << analitičari, ali i predstavnici političkih stranaka, koji svi do jednog primećuju da se poimanje demokratije u Srbiji i Grčkoj ne može porediti.
- Ostavka zbog poraza na izborima je praksa u ozbiljnim demokratijama. Nadajmo se da će jednoga dana i naša politička scena sazreti - kaže Dušan Janjić.
Janjić dalje primećuje da je kod nas praksa da šefovi partija budu i predsednici države, navodeći primere Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.
- Ili pojedini ministri, koji mnogo toga obećavaju, a ne ispunjavaju, što je dovoljno za smenu jer narušava ugled stranke. Ali, Srbija je nedovršena država, bez jasno definisane teritorije i sa reliktima Miloševićevog i Titovog režima, pa zato ne možemo očekivati ostavke, niti smene zbog neispunjenih predizbornih obećanja, nerealizovanja partijskih programa ili, na primer, neuspešnih pregovora o Kosovu - ističe Janjić.
Srđan Srećković, potpredsednik SPO, smatra da poslednjih godina ne postoji dovoljno konkurencije u samim strankama zbog manjka entuzijazma za bavljenje politikom. Stranački lideri zbog toga tako dugo ostaju na svojim pozicijama, a prema njegovim rečima, to je i normalno posle tako kratke demokratske tradicije i 50 godina diktature.
- Voleo bih da ima više ljudi, naročito mladih, koji bi se bavili politikom, jer oni su skloniji kompromisima, veći su entuzijasti i manje su opterećeni zbivanjima iz prošlosti - ističe Srećković.
Dubravka Filipovska, potpredsednica Nove Srbije, smatra da u Srbiji predsednici stranaka još nisu na tom nivou razmišljanja kao u Grčkoj, ali i da su domaće stranke pre svega liderske, a svog predsednika Velimira Ilića smatra neprikosnovenim.
- A i zašto bi šefovi stranaka podnosili ostavke kada ni ministri, koji bi trebalo da snose daleko veću odgovornost, to ne čine. Konkretno mislim na Šutanovca koji se nije smatrao odgovornim za pogibiju sedmoro radnika u fabrici municije „Prvi partizan“, dok je, recimo, ministar transporta i veza Makedonije podneo ostavku zbog smrti bugarskih turista na Ohridskom jezeru - navodi primer Filipovska.
VEČITI LIDERI
Partijske vođe u Srbiji biraju se na kongresima, tajnim glasanjem, uglavnom imaju jednog ili nijednog protivkandidata, a članstvo smatra da su nezamenljivi, jer su uglavnom i osnivači stranke.
Trenutno najstariji po liderskom stražu je predsednik SPO Vuk Drašković, koji je na čelu stranke od osnivanja 14. maja 1990. godine.
Sledi ga Šešelj, koji je predsednika SRS izabran 23. februara 1991. godine na Drugom otadžbinskom kongresu u Kragujevcu, kada su se ujedinili Srpski četnički pokret i Narodna radikalna stranka koju je predvodio Tomislav Nikolić.
Predsednik Nove Srbije je njen osnivač Velimir Ilić koji je do kraja 1997. godine, kada je osnivao svoju stranku, bio potpredsednik SPO.
Vojislav Koštunica je, posle odvajanja od DS osnovao DSS, 1992. godine.
Čedomir Jovanović je 2005. odlučio da osnuje LDP, a Rasim LJajić, predsednik Sandžačke demokratske partije od 1994. godine, ponovo je izabran na Izbornoj skupštini 12. januara 2008.
Boris Tadić je na čelo DS došao 22. februara 2004, Mlađan Dinkić je preuzeo G17 plus septembra 2006, a Ivica Dačić je postao drugi predsednik SPS 4. decembra 2006. godine, pošto je Slobodan Milošević, koji je osnovao stranku 1990. godine, preminuo 11. marta 2006.
- Predsednik SRS bira se tajnim glasanjem i Vojislav Šešelj je uvek imao apsolutnu većinu. Članstvo je uvereno da je Voja kao osnivač najbolji lider - ističe Radeta.
Jelena Trivan, potparol DS, navodi da institucija podnošenja odgovornosti kod nas još ne postoji, ali da je stranka kojoj pripada jedna od retkih koja je od osnivanja promenila čak tri predsednika.
- Mi smo za 19 godina promenili tri predsednika po krajnje demokratskim procedurama, tajnim glasanjem među većim brojem kandidata, za razliku od nekih drugih stranaka koji nude samo po jednog ili dva kandidata - kaže Trivanova i dodaje da DS sa Tadićem na čelu beleži samo rast popularnosti i pobede na izborima, pa treba pitati predsednike DSS i SRS zašto ne podnose odgovornost svojim strankama.
Partije u parlamentu Srbiji su liderske,autoritarne i visoko hijerarhijske sa naglašenim osećajem društvene neodgovornosti posebno prema biračkom telu koje im je dalo poverenje na izborima.Srbija nema unutrašnji konsenzus na pitanje :Šta su to državni i nacionalni interesi Srbije? Stranke koje dodju na vlast same proglašavaju svoj program za državno nacionalni ,a kad izgube vlast onda nemaju nikakv osećaj odgovornosti pred biračima niti rukvodstvo pred svojim članstvo.Politčke partije u Srbiji suštinski pate od "decije bolesti levičarenja" ali i od "mangupa u sopstvenm redovima" odnosno frakcijama u borbi za prevlast.To su recidivi komunističko boljševičke svesti kod naših "demokrata" ili "konzervativac,narodnjaka".Glavna borba partija u Srbiji je "gola vlast i mesta u UO javnih preuzeća i umnožavanjme admnistracije po partijskoj osnovi.Ni jedna par.tija u Srbiji nije od 1990 godine kada je uveden višestranački sistem imala proveru odgovornosti svog rukovodstva za vodjene politike u vlasti ,niti je ijedan lider 2sišao s vlasti" u partijama.Ovaj obraz postaje u srbiji stereotip i pravilo.Odgovornost lidera partija,premijera,ministara,predsednika države je van odgovorne javnosti i prihvatanja rizika.Do sada nemamo razvijenu odgovornost da je neki ministar zbg afere,državnog propusta ili negativne javnosti sam podneo ostavku ,već je čekao smenu.Ako je Knez MIloš govorio "Ne dam vlast,pušku i zenu" današnji politčari govore "Sve dam ali vlast nipošto"Partije postaju mesta za regrutovanje svih oblika neodgovrnosti i nedostatka moralnih skrupula.Ako si bliože vodji partije koji je sef države,premiejr ili ministar možeš da budeš siguran da si zaštićren "kao beli medved".Smene bez velikih drama kao što su u Gčkoj govore o prisutnosti državne i nacionsalne odgovornosti i posedovanja "poliitčke i lične časti".Tomislav Kresović publicista
Bravo Ljiljana. Ovaj clanak ko da sam ja napisao.
Ja vec godinama propagiram tezu koja je ovde izneta. "Jednom sef - uvek sef". A naivni narod ocekuje da se nesto promeni, naravno na bilje, ali ko je taj ko ima ideju za neku promenu? Pogledajmo spomenutog Vuka Draskovica ili Voislava Kostunicu ili... svi oni su na pocetku karijere bili puni ideja i elana da nesto urade, da ono o cemu svi pricaju da nije dobro, da pokusaju da promene. Nazalost tog elana i novih ideja vec odavno nemaju vise. U interesu svoje partije krajnje je vreme da svoje fotelje prepuste mladjima, onima koji su bas takvi kakvi su oni sami bili pre petnaest-dvadeset godina. Ako to ne urade desice im se, za par godina, da i dalje sede u svojim predsednickim foteljama ali oko sebe imaju samo sacicu pristalica koji su jos uvek tu jer su nasli neki licni interes i dobro zaradjuju.
Nama ne trebaju nove stranke nama trebaju novi lideri, sposobni i hrabri da se uhvate u kostac sa opstom nemastinom sa kriminalom sa korupcijom... posla ima dovoljno.
