Izvor: B92, 21.Jun.2011, 21:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza u Grčkoj zaplašila Nemce

Berlin -- Dužnička kriza u Grčkoj izazvala je pesimizam i strah kod nemačkih građana uprkos činjenici da su nemački privredni pokazatelji proteklih meseci vrlo povoljni.

Istraživanje instituta Forza pokazalo je da 44 odsto Nemaca strahuje da će doći do pogoršanja privredne situacije. To je najveći udeo građana koji se pribojavaju nepovoljnih promena u bliskoj budućnosti za proteklih godinu dana.

Verovatno zato samo oko polovine građana (53 odsto) podržava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plan da Grčka dobije novi paket evropske pomoći od oko 110 mlijardi evra.

Skoro 45 odsto Nemaca je izričito protiv ove mogućnosti, pokazuju rezultati istraživanja Instituta Infratest Dimap. Takođe oko polovine Nemaca smatra da bi grčki državni bankrot bio radikalno, ali najbolje rešenje.

Analitičari na osnovu rezultata najnovijih anketa ocenjuju da nemačka konzervativno-liberalna vlada nije uspela da građane uveri u ispravnost nove milijardske pomoći Grčkoj.

Time, kako se navodi, grčka dužnička kriza postaje i za Nemačku politički rizik. Jer, ne samo da među stanovništvom raste strah od inflacije, već i od političke nestabilnosti u Evropi.

Istraživač u institutu TNS Emnid Klaus-Peter Šepner ocenjuje da su Nemci "postali duboko nesigurni" i da "niko više ne razume kakve dalekosežne odluke se donose u Briselu".

Nemci, kako navodi, "na nesigurnost posebno jako reaguju" i oni su "u Evropi uvek oni koji su najviše uznemireni, bilo da je reč o grčkoj krizi, ptičijem gripu ili EHEC-bakteriji".

Nemačka neodlučnost pogoršala krizu u Grčkoj

Nemačka je optužena da je protivrečnim porukama i neodlučnošću pogoršala situaciju u Grčkoj, koja se nalazi na ivici finansijske propasti. Kritičari smatraju da je nemačka kancelarka Angela Merkel bila više zauzeta traženjem podrške u zemlji, nego vođenjem evrozone ka brzom rešenju krize.

Nemačkoj su takođe upućene kritike da je suviše žurno iznosila predloge koji su uznemiravali tržište, ali nisu dovodili ni do čega.

Ministar finansija Volfgang Šojble nedavno je tražio da banke ponesu deo grčkog tereta u Grčkoj, ali je taj predlog povučen posle glasnog protivljenja, između ostalih, Evropske centralne banke i francuske vlade. Učešće privatnih kreditora sada će biti isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je takođe predsedavajući sastanaka ministara finansija 17 članica evrozone, javno je izrazio nezadovoljstvo situacijom.

"Sve postaje još skuplje zato što uključujemo privatne kreditore zbog domaćih političkih obzira u Nemačkoj", rekao je Junker nemačkim medijima prošle sedmice.

Od kako je krajem 2009. godine izbila kriza u Grčkoj, odgovor Evrope bio je obeležen neodlučnošću i odugovlačenjem, bilo da se radilo o samom iznosu zajma, ulozi privatnog sektora ili izdavanju evroobveznica.

Neki tvrde da je Nemačka sporo reagovala i njen neuspeh da povede na početku i podrži sveobuhvatno rešenje dužničku krizu učinio težom nego što je trebalo da bude.

Nastavak na B92...