Izvor: Glas javnosti, 10.Jun.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza neće uticati na odnose Beograda i Atine
BEOGRAD - Ambasador Grčke u Srbiji Dimostenis Stoidis stigao je u Beograd u času dok njegovu zemlju potresa velika ekonomska kriza.
- Kriza s kojom se Grčka suočava počela je 2008. godine na drugoj obali Atlantika i ona za mene predstavlja samo dodatni izazov kako bi ambasada radila što bolje u novim prilikama. Velika čast mi je što me moja zemlja poslala u Srbiju da je predstavljam. U Vladi Srbije rečeno mi je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da ću ovde naići na jedan veoma prijateljski ambijent. To je rezultat naših prijateljskih veza tokom mnogo decenija. I to se svakodnevno potvrđuje kroz moje kontakte i sa vlastima i sa narodom, a u nekim drugim gradovima Srbije to osećanje je još snažnije - rekao je Stoidis u intervjuu za Glas.
Da li će kriza uticati na srpsko-grčke poslovne veze?
- Reč je o ekonomskoj, a ne krizi koja je izbila na bilateralnom nivou. Ona sigurno neće na njih uticati, ali, prirodno, otvara pitanja o posledicama. Ljudi iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije podržavaju opstanak grčkih investicija na području Srbije kao što moja zemlja nije promenila svoju dosadašnju politiku prema zaposlenima u Srbiji. Neke grčke banke podstiču svoje zaposlene na učenje grčkog jezika.
Grčka je podržala ulazak Srbije u EU u okviru „Tessaloniki Agenda". Da podsetimo na osnovne ideje ove inicijative?
- Kada je 2003. predsedavala Savetom EU, Grčka je podržala ulazak u EU svih zemalja Balkana kako bi se evropska perspektiva otvorila svim zemljama regiona. To se odnosi i na standarde koje treba da ispune. Grčka vlada se trudi da unapredi dinamiku ulaska preostalih balkanskih država u EU.
Da li je, po vašem mišljenju, u svesti svih Evropljana jasan pojam "zapadni Balkan, uključujući i Grke, koji se koristi u polednje vreme?
- Kao što znate, to je termin koji koristi EU uglavnom kako bi označila one zemlje Balkana za koje bi želela da budu njene članice. "Istočni Balkan", tj. Rumunija i Bugarska su već postale članice EU, dakle, po sredi je jedan tehnički termin.
Znamo da je interes SAD da i Albanija i Turska takođe uđu u EU. Da li to dovodi u pitanje hrišćanske temelje Evrope?
- Članice EU su uglavnom katoličke, protestantske i pravoslavne zemlje, ali se nećemo upuštati u logiku nekih u Evropi koji kažu da Evropa mora da ostane „zatvoreni klub", da u njoj nema mesta za one koji nisu hrišćani. Kad je Grčka tražila da uđe u Evropsku uniju 1981. godine, razlozi kojima se rukovodila bili su, pre svega, ekonomski, a ne verski. Obaveza svake zemlje članice je da najpre deli načela i vrednosti te velike porodice, nastojeći pri tom da očuva svoj nacionalni identitet, a to znači veru, običaje, jezik... Želim da se u EU nađe što pre i Srbija. Da ne pomislite da želim da zaobiđem ono što ste rekli o Americi , rekao bih da njeni stavovi, iako nije članica EU, kao jedne supersile, igraju značajnu ulogu u jednom globalizovanom svetu. Možda je logično da očekujemo od nekih drugih zemalja da iznesu u tom smislu svoje mišljenje, čak iako ne mogu da učestvuju u donošenju odluka.
Odnos legitimiteta nije isti između EU i SAD o prijemu u EU?
- SAD pomažu i podržavaju inicijativu što bržeg ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU. Ne mogu da odgovorim na jedno pitanje na koje treba pre svega da odgovori srpska vlada. Kao ambasador Grčke nisam u situaciji da govorim o stavovima koje razmenjuje srpska vlada sa SAD.
Da li Grčka ima jednako čvrst stav prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije kao do sada?
- Grčka poštuje sva načela UN kojima se jača nacionalni suverenitet država. Dakle, želim da kažem da se to odnosi i na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Ponavljam grčki stav da u tom pogledu nema elemenata promene. Verovatno se vrše pritisci u smislu kako vi kažete, na mnoge zemlje, a ne samo na Grčku. Bilo je, istina, nekoliko naših ekonomskih kontakata sa Kosovom da bi se prevazišle ekonomske teškoće stanovništva Kosova i Metohije. Nije bilo, međutim, adekvatnih napisa u štampi kada je nedavno je ministar jedne druge zemlje posetio Kosovo i Metohiju, a njegova zemlja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
Imajući u vidu zajedničke vrednosti dva naroda, da li ćete nastojati da saradnja na polju kulture dve zemlje dobije nove sadržaje?
- Oblast kulture je jedna od bilateralnih oblasti na kojoj treba da radimo veoma ozbiljno i mnogo. Grčki jezik se uči u Helenskoj fondaciji za kulturu u Beogradu, a tu se odvijaju i razne kulturne manifestacije. Nastavom srpskog jezika nadam se da će se uspešno baviti moj kolega u Atini. Pri kraju su radovi na rekonstrukciji kule Nebojša. Povodom njenog svečanog otvaranja za posetioce i turiste planiramo čitav niz kulturnih manifestacija. Na Sajmu knjiga mogu se naći knjige grčkih pisaca. Naš cilj je da unapređujemo saradnju na svim poljima.
"Čovek mora da ima svoju, a ne tuđu predstavu o stvarima". Moraju li Evropljani da imaju ovu Platonovu misao na umu stvarajući modernu Evropu?
- Ova Platonova misao ima odjek kod onih koji su studirali klasične nauke. Današnja stvarnost, u teškim uslovima nametnutim globalizacijom, podstiče ljude na neke egoistične procene u smislu da gledaju samo sopstvene interese, a ne nešto drugo. U tim novim okolnostima, nažalost, iskrivljuje se i Platonova misao. Budući da ste postavili čoveka u okvire Evrope, svakako da evropski građanin ima pravo na svoje sopstveno mišljenje, ali u mnogim stvarima on funkcioniše kolektivno, jer deli zajedničke vrednosti i načela.
Jelica Roćenović
