Izvor: B92, 27.Sep.2011, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza evra potresa Vladu Nemačke
Berlin -- Nemačka koaliciona vlada koju čine hrišćanske demokrate i liberali biće na ozbiljnoj probi jer se glasa o merama za pomoć Grčkoj i mehanizmu za spasavanje evra.
Analitičari predviđaju da Vlada neće uspeti da sopstvenom većinom u saveznom parlamentu progura te mere.
S obzirom na to da su opozicione stranke, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Zeleni, već signalizirale saglasnost, objasnivši je privrženošću evropskoj ideji, mere će moći da budu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << usvojene.
Ali, neuspeh vladajućih stranaka da postignu saglasnost o možda najvažnijoj temi u ovom mandatu kancelarke Angele Merkel, mogla bi nepovoljno da se odrazi na stabilnost Vlade i njenu delotvornost u preostale dve godine na vlasti.
Da bi se izbeglo da taj rez dovede do novih potresa u evrozoni, ekonomisti se zalažu i da se ESFS ovlasti da pruža podršku bankama. Fond bi, kako oni smatraju, trebalo da pomogne onim bankama koje bi bile posebno pogodjene predloženim otpisom duga. Samo ovako, smatraju stručnjaci koji savetuju vlade u Berlinu i Parizu, "može se izaći iz začaranog kruga bankarske i dužničke krize", čak i ako je tačno da bi predložene mere "bile na početku veoma bolne".
Ukoliko Bundestag u petak ne prihvati mere za spasavanje evra vladinom većinom, to bi imalo negativne posledice i po krizu evra. S jedne strane, porastao bi strah da nemačka konzervativno-liberalna koalicija koja mesecima ima izuzetno malo poverenje birača, neće izdržati do kraja mandata što bi uznemirilo investitore.
S druge strane, unutar vladajuće koalicije bi ojačali protivnici pomoći Grčkoj i drugim prezaduženim zemljama, te bi kancelarka u evropskom procesu odlučivanja o izlasku iz krize i spasavanju zajedničke valute morala više nego do sada da vodi računa o njihovim stavovima.
Pri tome na poslanike svakako neće ohrabrujuće uticati upozorenja onih ekonomista koji smatraju da mere koje sada predvidja EFSF, nisu dovoljne da bi se postigao osetni boljitak grčke privrede i okončanje krize evra.
Dnevnik "Fajnenšel tajms Nemačka" je objavio zajednički autorski tekst članova nemačkog "Saveta privrednih mudraca", tela koja savetuje Vladu, i ekonomskih savetnika Vlade Francuske koji traže "radikalan rez" i "otpisivanje polovine duga Grčke".
Nemački i francuski stručnjaci smatraju da bi "poverioci trebalo da se odreknu otprilike polovine nominalne vrednosti državnih obveznica Grčke".
Pri tome bi "grčke državne obveznice u vrednosti od po 100 evra mogle da budu zamenjene za EU-obveznice u vrednosti od 50 evra". Tako bi Grčkoj bilo omogućeno da "dugoročno i sopstvenim snagama smanji državni dug".
Šojble: Proširenje EFSF je "glupa ideja"
Povećanje obima fonda zone evra za spasavanje finansijski ugroženih članica je "glupa ideja" koja "nema smisla", kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble.
"Ako povećamo cifru, a ne razumem kako bilo ko može da ima tako besmislenu ideju, rezultat će biti taj da će suvereni kreditni rejting trostrukog A ostalih članica zone evra biti ugrožen", rekao je Šojble.
Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren izjavio je da EU razmišlja o ojačanju fonda. On nije naveo nikakve cifre, ali izveštaji su pokazali da bi fond mogao biti uvećan na dva biliona evra.
Nemačka se odlučno protivi ulivanju novog novca u 440 milijardi evra (590 milijardi dolara) vredan Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF).
U medijima se pojavljuju mišljenja da bi međunarodne agencije za kreditne rejtinge mogle da snize vrhunski AAA rejting nemačkog suverenog duga ukoliko taj fond bude uvećan jer bi tada Nemačka, najveća ekonomija u zoni evra koja i najviše uplaćuje u taj fond, morala da na sebe preuzme najveći deo tih novih izdataka.
Ranije je portparol nemačke vlade Štefen Sajbert rekao da "postoji puna saglasnost u federalnoj vladi da EFSF, kao što će u četvrtak biti izglasano u nemačkom parlamentu, treba da ostane upravo onakav kako su 21. jula dogovorili lideri evrozone", odnosno u vrednosti od 440 milijardi evra.
Parlament Slovenije odobrio proširenje EFSF
Slovenački parlament je odobrio proširenje fonda evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica, čime je Slovenija postala deveta članica tog monetarnog bloka koja je to učinila.
Španija odbacuje povećanje Fonda
Ministarka finansija Španije Elena Slagado je odbacila ideju o proširenju Fonda za spasavanje sa sadašnjih 440 milijardi na dva biliona evra, priznavši ipak da će biti neophodno "ojačati" fond. "Jačanje ne mora da podrazumeva povećanje", dodala je ona.
Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), koji je sada vredan 440 milijardi evra (594 milijarde dolara), ukoliko bi bio proširen, mogao bi da kupuje vladine obveznice posrnulih članica ili da pozajmljuje novac njihovim vladama pre nego što potonu u krizu.
Da bi zakon o proširenju tog fonda stupio na snagu, treba da ga odobri svih 17 članica zone evra. Mada bi Slovenija trebalo da učestvuje sa svega oko 3,7 milijardi evra u proširenom fondu, njeno odobrenje je od ključnog značaja za ukazivanje pomoći za spasavanje ugroženih članica.
Kasnije ove sedmice održaće se glasanje u parlamentima Nemačke i Finske, dok su slovački zvaničnici najavili da će glasati protiv proširenja EFSF, ukazujući da dugom opterećene članice ne treba da budu spasavane jer se nisu pridržavale osnovne finansijske disciline.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
