Izvor: Politika, 06.Mar.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krf na tenderu
Atina investitorima ponudila iznajmljivanje dela jonskog ostrva
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka ostrva nisu na prodaju, ali su za iznajmljivanje!
Državna agencija za privatizaciju raspisala je međunarodni tender za rentiranje dela obale jonskog ostrva Krf na rok od sto godina.
Reč je o prodaji „prava na površinu” od oko 50 hektara na severozapadu ostrva u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oblasti Kasiopi, 38 kilometara od grada Krfa, gde se nalaze čuvene peščane plaže.
Reč o je o terenu pod četinarskom šumom kome pripadaju plaža od oko kilometar i prirodno jezero. Za izgradnju i razvoj ostaje slobodno oko 18 hektara.
Uz sugestiju da bi kompleks bio pogodan za izgradnju luksuznih objekata, potencijalnim investitorima je za ponude ostavljen rok do 10. aprila.
Izvršni direktor agencije Andreas Taprancis kaže da je tender dobra prilika da se Krf dodatno promoviše kao turistička destinacija, da se izgradnjom novih objekata otvore i radna mesta i ne isključuje mogućnost proširenja tendera i na druga ostrva.
Sasvim je sigurno da će ovakav pokušaj izvlačenja Grčke iz duboke krize izazvati burne reakcije u javnosti. Grci svako pominjanje prodaje ostrva i plaža kako bi se vratili dugovi doživljavaju kao povredu nacionalnog ponosa.
Kada je svojevremeno nemački „Špigl” napisao da bi Grci trebalo da prodaju Akropolj ili Rodos, izbio je pravi skandal, a u javnosti se govorilo o „nepristojnoj ponudi”.
Grčka do 2015. mora da kroz proces privatizacije i koncesionih prodaja prikupi 19 milijardi evra i verovatno je procena da je iznajmljivanje dela ostrva manje bolno od brze privatizacije državnih preduzeća.
Atina je do sada odugovlačila sa početkom procesa privatizacije, iako je to izričit uslov evropskih kreditora na koji je vlada pristala.
U ovom trenutku, sem nekoliko nekretnina po Atini, raspisan je jedino tender za prodaju kompanije za gas DEPA u kojoj 65 odsto akcija pripada državi, a 35 je vlasništvo domaće naftnoprerađivačke kompanije „Helenik petroleum”.
Privatizacija izaziva velike proteste zaposlenih, ali je neminovna kao sastavni deo „spasonosnog evropskog paketa” jer kreditori očekuju da kroz privatizaciju Grčka obezbedi 50 milijardi evra i tako bar za nijansu smanji svoja dugovanja.
Ministar finansija Evangelos Venizelos javno poziva sunarodnike da izvade pare „iz slamarica” i vrate ih u banke kako bi pomogli ekonomski rast. On kaže da je 2009. sa računa povučena štednja od 70 milijardi evra, a da je samo četvrtina završila u stranim bankama.
Prošle godine je skinuto 35 milijardi, a ovog januara još dve milijarde.
Ministar apeluje na Grke da pare vrate u banke jer, kako kaže, „sada kada je kredit izvestan, nema više razloga za nepoverenje i čuvanje novca u kući“.
Ništa još nije gotovo dok ne bude raspleta sa privatnim poveriocima i konačnog bilansa zamene državnih obveznica za nove, manje vrednosti, što je sastavni deo sporazuma sa evropskim kreditorima o otpisu dela grčkog duga.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 07.03.2012
