Izvor: Politika, 15.Okt.2014, 12:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kreditori ne puštaju Grčku

Dok Atina nastoji da zemlju izvuče iz međunarodnog tutorstva, poverioci insistiraju na tome da je za to neophodno uspostavljanje stabilnosti i dalje vraćanje dugova

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka može da teži izlasku iz takozvanog memoranduma sa međunarodnim kreditorima i da pokuša da „stane na sopstvene noge”, ali samo uz određenu socijalno-političku stabilnost, koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zalog da se stare greške neće ponoviti, suština je poruke sa sastanka Evrogrupe u Luksemburgu.

Grčkom ministru finansija Gikasu Harduvelisu stavljeno je do znanja da svaka odluka Atine o „oslobađanju od tutorstva” mora da bude potkrepljena razumnim sagledavanjem ukupnog stanja koje, sem privrednih i budžetskih pokazatelja, podrazumeva i socijalno-političku situaciju, koja će osigurati stabilnost državnih finansija. Dakle, bez velikih socijalnih nemira, neprestanih pretnji prevremenim izborima koji bi, kako stvari sada stoje i ukoliko bi vlast preuzela opozicija, mogli radikalno da izmene odnos prema dužničkim obavezama.

Predsednik Evrogrupe Geroma Diselpluma istakao je da je u ovom trenutku razmišljanje o merama koje bi pomogle oživljavanju privrede i poboljšanju investicione klime, načinima za brzo sprovođenje strukturalnih reformi, koje kasne iako im rok trajanja i kreditiranja sa strane EU ističe krajem ove godine, mnogo važnije od rasprava o oslobađanju Grčke od tutorstva.

Po rečima Diselpluma, odustajanje od dosadašnjeg tipa odnosa ne znači i oslobađanje od obaveza iz memoranduma i korekcija u budžetu. Prvi čovek Evrogrupe smatra da je Atina u stanju da sama servisira svoj dug, da su rezultati mnogo bolji nego što se očekivalo, da je nacija platila visoku cenu i da je Grčka u mnogo čemu premašila očekivanja kreditora.

Grčka se, podsetimo, 2009. obratila za pomoć EU i MMF-u zbog nemogućnosti otplate duga i tada je, uključujući i 2012, dobila dva paketa kredita od 240 milijardi evra.

Grčki ministar finansija je u Luksemburgu dobio savet da se ubrzaju reforme jer je prilikom poslednje inspekcije „trojka” međunarodnih poverilaca otišla prilično nezadovoljna jer nije bilo konačnog dogovora o suštinskim pitanjima reformi, od budžeta za narednu godinu do bolnog problema otpuštanja pet i po hiljada državnih službenika. Takođe, međunarodne inspektore interesuje kako Atina namerava da se oslobodi trenutnog problema od 75 milijardi evra nenaplativih kredita.

Tek krajem godine kada se bude videlo da li, kakvim tempom i sa kakvim uspehom Grčka ispunjava uslove da dobije poslednju tranšu kredita, može se razgovarati o narednim potezima. Utoliko pre što, po rečima Diselpluma, EU nije dobila od grčke vlade zvaničan zahtev za „izlazak iz programa kreditiranja”.

„Mišljenja smo da izlazak iz programa mora biti razuman, baziran na stabilnom stanju i prihvatljiv za sve”, izjavio je šef Evrogrupe i naglasio da je vrlo bitno da se napredak koji je ostvaren sačuva, da i dalje bude pod kontrolom, za šta je neophodna i politička stabilnost i saglasnost u zemlji.

Međunarodni monetarni fond, čijeg „tutorstva” Atina teži da se što pre oslobodi, zalaže se za zadržavanje programa povremenog monitoringa sve do završetka programa kreditiranja, koji ističe 2016. A ukoliko Atina jednostrano želi da se oslobodi tutorstva MMF-a, postavlja se i pitanje vraćanja 16 milijardi evra, koje bi tada trebalo da na sebe preuzmu evropski partneri.

Grčka vlada je sada suočena sa oštrom političkom konfrontacijom u društvu, sukobima sa opozicijom, optužbama da kupuje poslaničke glasove, ali i novim talasom štrajkova koji su objavili zaposleni u javnom saobraćaju. U okviru svega toga predstoji joj obiman posao, mnogo teži od populističkih izjava kako je „zemlja stala na noge i od Nove godine sama može dalje”. Jer, dok je u parlamentu u toku rasprava o nacrtu novog budžeta, poslednje zvanične statistike pokazuju da 23,1 odsto nacije živi na granici siromaštva, a da je gotovo dva i po miliona ljudi ispod tog nivoa. Gotovo polovina nacije jedva sastavlja kraj sa krajem i do 2020. ne treba očekivati značajno poboljšanje. Vlada je objavila program pomoći za 700.000 najugroženijih.

Da se skrene pažnja sa socijalnih problema, dobro je došla udarna vest u svim novinama i na TV kanalima da je, nedugo posle venčanja, u Atinu stigla novopečena supruga Džordža Klunija. Amal Alamudin je u ekipi advokata koji se bave povratkom delova Partenona koji su nezakonitim putem odneti iz Grčke i do danas se nalaze u Britanskom muzeju. Gospođu Kluni slikaju na svakom koraku, saleću je obožavaoci, prate najviši državni službenici, a tročlana ekipa advokata već je bila gost premijera Antonisa Samarasa.

Jasmina Pavlović-Stamenić

objavljeno: 15.10.2014.

Nastavak na Politika...