Izvor: S media, 14.Mar.2011, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti će „pojesti“ Srbiju!
Zbog nerealnih kreditnih zaduženja, Srbija bi u narednoj deceniji mogla da zapadne u dužničko ropstvo, pa nam ni grčki ili argentinski scenario bankrota nije daleko. U poslednjih 11 godina u našu zemlju ušlo je nekoliko desetina milijardi evra, a osim kozmetičkih prepravki svega i svačega, dobili smo - gomilu ničega, upozoravaju ekonomski stručnjaci.
Srbija se sve više zadužuje u inostranstvu, a novac >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uzima od svakog ko ponudi neki kredit, čiji su uslovi povoljni - samo ministrima. Tempo kreditiranja je takav da se može desiti da uskoro živite u zgradi koja je izgrađena novcem, na primer Filipina! Naime, uskoro ćemo iz Beograda u Banat ići „kineskim“ mostom, do Crne Gore ćemo putovati „turskim“ autoputem, a saobraćajni haos u glavnog gradu mogli bismo da zamenimo „francuskim“ metroom i „španskim“ tramvajima!
Srbija je već „dužna ko Grčka“
Srbija bi zbog toga u narednoj deceniji mogla da zapadne u dužničko ropstvo, pa nam ni grčki ili argentinski scenario bankrota nije daleko. Možda ćemo biti gladni ili bosi, ali ćemo makar imati autoputeve i najsavremenija prevozna sredstva. To će, kako navodi politička elita, biti „dugoročne investicije“ i „projekti koji će služiti generacijama“. Onim izgladnelim verovatno, koji će zbog enormne cene benzina putevima koračati izlizanih đonova.
U našu zemlju su od 2000. godine ušle ogromne količine novca, ali je malo toga urađeno. Autoput još uvek nije završen, saobraćajna mreža je na nivou osamdesetih godina prošlog veka, a modernizacija je zaobišla gotovo svaku fabriku. Zbog toga je nezaposleno skoro milion ljudi. Ipak, premijer Mirko Cvetković nedavno nam je poručio da je „Srbija pravo mesto za investicije“ i da je „poslovna klima - najbolja u Evropi“! Ta ista Evropa je od 2000. u Srbiju uložila 16 milijardi dolara i to u sektore prehrambene industrije, u finansijske usluge, telekomunikacije, energetiku i automobilsku industriju. Dobili smo i više od pet milijardi evra bespovratne pomoći. Kad se sve sabere, u našu zemlju ušlo je nekoliko desetina milijardi evra, a osim kozmetičkih prepravki svega i svačega, dobili smo - gomilu ničega!
Protest protiv prodaje Telekoma
Od tog novca mogli smo da napravimo hiljade kilometara autoputeva, nove fabrike. Mogli smo da obnovimo poljoprivredu, da zdravstvo dovedemo na pristojni nivo i, što je najvažnije, da smanjimo broj nezaposlenih. Pored zajmova i kredita, važno je napomenuti da svet pomaže Srbiju, ali da mi to očigledno ne umemo da iskoristimo.
Suočavanje sa istinom
Ekonomista Miodrag Zec za S media portal kaže da je najveći problem Srbije to što je novac od privatizacija potrošen suludo:
-Mi smo tekuću potrošnju finansirali zaduživanjem i privatizacijom; ostali smo bez infrastrukture i autoputeva, ali smo dobili velike probleme u otplati tih kredita. Sada se beru plodovi lošeg ekonomskog koncepta.
Zec kaže da je 2011. godina suočavanja sa istinom.
-Ta istina je bolna i to je lice potpuno drugačije od onog koje se javno predstavlja. To, sa druge strane, može biti i dobro, jer čovek konačno mora priznati gde je. Tako svaka kriza može da bude neki novi početak. Dugogodišnje zavaravanje da je dobro dalo je suprotne rezultate. Kad zna da je u problemu, čovek će možda pokušati nešto da uradi i reši problem.
Italijanski Fijat je kupio propalu Zastavu, Telenor je uzeo Mobtel, Gasprom se prema poslednjim podacima „ovajdio“ od NIS-a. Sledeći na redu su JAT i Telekom, a svetska ekonomska kriza mogla bi drastično da smanji njihove cene. Strane investitore odvlače korpucija, nejasna vlasnička struktura i stalna politička trvenja.
Dinkić: Naš auto Evropi
Ekonomista Milan Kovačević u izjavi za S media portal ističe da bi stranja ulaganja bila veća da smo ubrzali reforme i da smo stvorili bolji ambijent za strana ulaganja.
-Ta ulaganja zapošljavaju ljude, povećavaju društveni proizvod i doprinese izvozu. Te investicije su važne, jer nećemo moći da ostvarimo privredni rast bez stranih investicija. Ipak, najveći deo tih para otišao je na kupovinu postojećih investicija i kupovine nekretnina. To drugačije doprinosi nego investicije koje su otišle u industrijske objekte i za povećanje našeg izvoza.
Dušan Mlađenović
Foto: Quirit
