Izvor: Politika, 18.Mar.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralju sportsko kraljevstvo
Jesu li Grci izmislili i prvi kompjuter, šta su razlozi uzvika „jedna solucija- revolucija”, ko su ukrajinski crnci, a ko svetski rekorder u bacanju kugle, pitanja su na koje se odgovara na solunskom festivalu
Solun – Da je Grčka kolevka evropske civilizacije nije sporno. Nije sporno ni da su koreni velikog broja reči koje danas poznajemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prepoznajemo u najvećem broju evropskih jezika, upravo u grčkom jeziku, a posle britanskog dokumentarnog filma „Prvi svetski kompjuter” Majka Bekama viđenog na 14. Festivalu dokumentarnog filma – Slike 21. veka u Solunu, malo ko će moći da ospori, da su antički Grci nisu i tvorci prvog personalnog računara, tog fascinantnog i čudesnog mehanizma od kamena i drveta, preteče današnjih moćnih i prepametnih mašina.
U grčke reči spada i demokratija, ta danas tako „izlizana”, zloupotrebljavana i obesmišljena reč, koje su usta moćnika i političara pune. Oni pod demokratijom ne podrazumevaju isto ono što podrazumevaju učesnici protesta u Atini, Madridu, Parizu, Londonu, u Americi i širom arapskog sveta, o čemu svedoči i provokativan film „Besni” francuskog autora Tonija Gatlifa, inspirisan kontroverznom brošurom „Uvređeni” Stefani Esel, ali i grčki film „155 prodato” Jorgosa Pandelakisa u kojem autor dokumentuje događaje u grčkom parlamentu tokom prvog vikenda glasanja za nove mere štednje, što je dovelo i do uzburkanog pokreta „Okupiraj Atinu” i žestokih rušilačkih protesta na trgu Sintagma, viđenih i u filmovima „Deca buntovnika” Hristosa Giorgija i „Sintakma skver” Katerine Patroni.
Međutim, niko od gore pomenutih autora nije otišao tako daleko i tako široko u pojašnjenju takozvane grčke krize i uzročno- posledičnih veza sa štetnim odlukama u evropskom parlamentu a koje se tiču problema imigranata, kao što je to u svom debitantskom dokumentarcu „Dablinska klopka” učinio mladi belgijski autor Brajan Karter. Kroz pojašnjenje odluke koju je na insistiranje belgijskog ministra spoljnih poslova doneo Savet Evrope, poznate kao pravilo „Dablin 2” koje podrazumeva da zapadne evropske zemlje imaju pravo da sve ilegalne imigrante (najveći je broj Afrikanaca) vraćaju u Grčku, autor je argumentovano pokazao svu lepezi štetnih posledica. Od toga koliko takva odluka košta Grčku, zemlju koja je i inače u velikoj ekonomskoj krizi, do kršenja ljudskih prava i porasta rasizma i fašizma u zemlji nekada veselog i nasmejanog i uvek bučnog mediteranskog naroda, koji sve češće uzvikuje: „Postoji jedna solucija – revolucija!”.
Problemi crnoputih imigranata, ali na sasvim drugačiji način, kroz prizmu neželjeno rođene dece daleko od afričkog doma, čak u Ukrajini, tema je izvanrednog dokumentarca „Porodični portret u crnom i belom” Julije Ivanove, ruske rediteljke koja već duže živi i stvara u Kanadi. Kroz priču o Olgi Naniji, usvojiteljki šesnaestoro crnih siročadi u zemlji u kojoj je 99,9 procenata stanovništva bele rase i u kojoj je boja kože i te kako važna, Ivanova gradi psihološki kompleksan i veoma human film, osvetljavajući podjednako i majku i decu i odnos društva prema ljudima druge boje boje kože. Majka Olga je voljena, ali nije majka Tereza, već pravi staljinistički lider svoje male komune u kojoj samo važe pravila koje je ona postavila, i u kojoj dominira njena vera u prednost zajedničke odgovornosti nad individulanim slobodama. Njena crna deca različitih uzrasta (rađana iz greha mladih Ukrajinki sa afričkim studentima), vole ali i plaše se majka Olge, i kao sva deca na svetu pokušavaju na različite načine da se odupru njenom neprikosnovenom autoritetu, suviše mladi da bi shvatili da im, kao crnim Ukrajincima, budućnost u svetu odraslih nije ni bezbedna ni sigurna. Olga vodi krstaški rat da spasi svoju decu od nepravednog sveta koji ih okružuje, ali istovremeno, zbog sopstvenih ograničenih vizija, ograničava svaku vrstu njihovog pokušaja za osamostaljenjem, širim obrazovanjem ili iskazivanjem kreativnosti i talenta...
Među filmovima koji su prikazani u programu „Portreti: Ljudsko putovanje” kao human, podsticajan ali i edukativan, pokazao se dokumentarac „Kralj” hrvatskog glumca i producenta i već više puta osvedočenog filmskog reditelja Dejana Aćimovića („Je li jasno prijatelju?”, „Moram spavat anđele”...). Aćimović nudi moćan i sveobuhvatan, ali i veoma emotivan portret Darka Kralja, svetskog rekordera u bacanju kugle, jedinog sportiste u čitavoj istoriji sporta koji je potukao sopstveni rekord čak pet puta za redom tokom istog svetskog prvenstva. Ali, to je samo jedna strana lika ovog sjajnog sportiste. Darko Kralj je invalid, posle teškog ranjavanja početkom rata u Hrvatskoj kada je jedva preživeo, ostao je bez leve noge. Njegov život je zaista pravo ljudsko putovanje – od teških, depresivnih i pijanih godina prilagođavanja na invaliditet, do zasnivanja divne porodice (tri mala sina), otkrivanja talenta za bacanje kugle, teških vežbi i priprema, pa do vrhunskih svetskih rezultata na paraolimpijskim sportskim terenima širom sveta. Zato Darko i jeste kralj, pun snage i ljubavi prema životu! A Dejan Aćimović jeste dobar autor, jer je svaki detalj iz Darkovog života, okruženja i pobeda, veoma vešto dao na uvid gledaocima.
Posle sinoćne projekcije ovog filma, ekipa se dugo zadržala u razgovoru sa publikom, tokom kojeg je Darko Kralj, skromno i stidljivo, pojasnio publici svoj odnos prema životu i sportu i otkrio da će se posle Olimpijade u Londonu, povući sa velike sportske scene. „Moji sinovi rastu, sada je najvažnije da budem uz njih da im pomognem da postanu dobri ljudi”, izjavio je Kralj, zajedno sa Dejanom Aćimovićem, srdačno pozdravljen od strane publike...
Dubravka Lakić
objavljeno: 18.03.2012
.jpg)
