Izvor: B92, 25.Okt.2011, 07:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah Grčke doneo bi i propast evra?
Bankrot Grčke ili dogovoreni otpis većeg dela potraživanja će poljuljati temelje evrozone tako da čak ni ogromni fond za pomoć ne garantuje spas evra.
Ulagači već 19 meseci slušaju uveravanja da do najgoreg scenarija za evro neće doći, ali ni dogovor evrozone o dokapitalizaciji najizloženijih banaka sa 108 milijardi evra ne znači da su banke sigurne.
Naime, prva domina u obliku pada Grčke, bilo kroz bankrot ili otpis većeg dela duga, u nezavidan položaj stavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnoge evropske, a ne samo grčke banke, koje ne mogu preživeti bez finansijske injekcije države.
Pregovarači Evropske unije i banaka su "relativno blizu" dogovora o otpisu oko polovine grčkog duga u ukupnom iznosu od 350 milijardi evra. Izvor koji je prisustvovao pregovorima otkrio je da je EU zatražila od banaka da pristanu na otpis 60 odsto grčkog duga, ali se banke zasad drže svoje ponude od 40 odsto. "Verovatno će konačan procenat biti negde u sredini", rekao je izvor.
Tu dolazi do ozbiljnog političkog problema. Građani država koji trpe teške mere štednje neće samo tako vladama progledati kroz prste što njihovim novcem spašavaju notorne banke. Zašto ljudi ne bi za sebe tražili opraštanje duga kakvo je dobila Grčka?
Ali ni to nije najgore. Nakon što države "iskeširaju" da spasu banke nužno će izgubiti poverenje dosadašnjih kreditora, koji su do sada kupovali njihove obveznice, a to dovodi do pada rejtinga slabijih država evrozone, ali i Francuske. U tom trenutku Nemačka mora kao poslednje sredstvo doneti tešku odluku, pada li kao ostali ili napušta evro koji tone.
Ako Nemačka ne nađe snage da plati svima dugove koji dosežu njen godišnji BDP, jedina joj je opcija izlazak iz evrozone i vraćanje marke. Nakon toga moglo bi da dođe do implozije evra i ECB-a.
Nemačka uloga sidra evrozone ne smije biti ugrožena naporima da se suzbije dužnička kriza, upozorio je guverner nemačke centralne banke Jens Vajdman. On je dodao da ne želi da nagađa o kreditnoj sposobnosti zemalja, ali je upozorio da bi pokušaj rešavanja krize mogao da rezultira prekoračenjem finansijskih i političkih ograničenja.
Vajdman, ujedno i član upravnog borda Evropske centralne banke, je izrazio skepsu i prema otpisu vrednosti grčkih državnih obveznica u vlasništvu banaka. "Otpis nije univerzalni lek", rekao je on i dodao da "ako se zbog toga smanjuje spremnost za strukturalne reforme, to može čak biti i opasno".
On je izrazio uverenje da je ispravno pomagati državama u vreme krize, poput aktuelne, samo "kada one odlučno i dosledno rešavaju svoje probleme".
Treba li uopšte pomoći bankama da umanje gubitke
Evropski političari žele da pojačano uključe banke u akciju spašavanja evra i preuzimanja troškova sanacije Grčke. Oni su već doneli odluku - banke će u procesu saniranja grčkih dugova morati da preuzmu veći finansijski teret.
Predsednik zone zemalja evra Žan-Klod Junker govori o "osetnom povećanju" udela banaka u ukupnoj svoti koja će biti potrebna za spas Grčke od stečaja.
I delimični oprost dugova bi mogao snažno da oslabiti neke banke, pogotovo one manje. Ali banke su i ovako i onako prisiljene na saradnju. "Političari u svakom trenutku mogu da kažu - ako vam se ne sviđa ova opcija onda se sami pozabavite Grčkom i tražite od nje novac", kaže Klemens Fuest. Ipak utisak da su banke zavisne od toga šta će političari reći je pogrešan, jer je zavisnost uzajamna. Banke koje dospeju u nezavidan položaj neće više biti u stanju da pozajmljuju novac što nije u interesu politike jer takvo stanje stvara opasnost od recesije.
Ali već su se sad javili oni koji smatraju da je čitav pogled na ulogu banaka u procesu spašavanja Grčke a time i evra pogrešan. "Ne radi se o tome koliko će banke platiti. Pitanje je koliko ćemo mi morati da podržimo banke", kaže Hans-Peter Burghof, profesor bankarske ekonomije na Univerzitetu u Hohenheimu, i dodaje da su "na kraju krajeva banke Grčkoj pozajmile novac i to je rizik koji je u tržišnoj ekonomiji uobičajen".
Sličnog mišljenja je i njegov kolega sa Oksforda Klemens Fuest. "Mislim da se radi o potpuno pogrešnoj perspektivi. Nekako se stiče utisak da političari banke na nešto prisiljavaju što banke nisu dužne da učiniti, a to je potpuno pogrešno", smatra Fuest i kaže da bi zapravo bilo ispravno da banke u krajnjem slučaju uopšte ne dobiju natrag svoj novac jer će ga dobiti od poreskih obveznika.
Jedan ekstrem bi bio da banke u potpunosti natrag dobe svoj novac koji im duguje Grčka. što se sad čini neprihvatljim. Drugi ekstrem bi bio kada bi politika banke ostavila da se same snalaze sa svojim dugovima naspram Grčke, a u tom slučaju postoji opasnost da banke koje su angažovane u Grčkoj bankrotiraju.
To bi sa sobom povuklo lavinu koja bi na kraju negativno uticala i na ostatak ekonomije. Srednje rešenje je dakle da se banke odreknu jednog dela duga.
Ugledni nemački ekonomista Pol Kirhof smatra da je to najmanje što bi banke trebalo da učine. "Oni koji su Grcima davali kredite i na osnovu toga ostvarivali visoku dobit sada moraju da se pomire s tim da možda neće sve uloženo da dobiju nazad", rekao je on.
