Izvor: Politika, 16.Sep.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarkaši igrali kao po kazni
Košarkaši ostali i bez olimpijskih kvalifikacija, Grci ih razbili u prvih deset deset minuta bez otpora – 87:77 (34:8,14:18,16:22,23:29).- Ivković danas protiv Slovenije (17 č) poslednji put vodi tim
Od našeg specijalnog izveštača
Kaunas – Najvažniju utakmicu na šampionatu, možda i od kad je Ivković okupio ovu ekipu pre tri godine, naši košarkaši nisu ni odigrali ! Meč protiv Grka, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pobednika vodio na olimpijske kvalifikacije, naši momci su izgubili još u svlačionici, možda čak i posle Rusa, kad je njihova projekcija da će se boriti u Litvaniji za medalju pala u vodu. Najavio je ovakav rasplet kapiten Krstić, ocenivši da će teško pronaći motiv(!), ali ni najveći pesimisti nisu verovali da će utakmica koja vodi ka Londonu, što bi trebalo da bude san svakog sportiste, biti završena za par minuta, bez otpora, „ispaljenog metka“, može se reći sramno. A, podsetimo, tako je bilo i prošle godine u Turskoj, kada smo Litvance častili bronzom.
Da su na teren kročili kao pod narkozom, videlo se u tri uvodna minuta, kada je protivnik koji je u Litvaniju došao bez pet najboljih igrača (Dijamantidis, Spanulis, Skorcijanitis, Mavrokefalidis i Carcaris), ali ne i ponosa, napravio dvocifrenu prednost. I dok su Burusis, Zizis i Focis punili naš koš, postava Teodosić, Paunić, Kešelj, Savanović i Krstić nije reagovala, ostale je u „usporenom filmu“ do ponižavajućih 34:8, što ne bi primio ni tim skupljen na poljančetu.
Konačnih 87:77 (34:8,14:18,16:22,23:29), uz zaslužene zvižduke naših malobrojnih navijača, koji su stigli iz različitih krajeva Evrope i pokazali kako se „bori“ za svoju zemlju, označile su i kraj jednog poglavnja naše košarake. Danas će Dušan Ivković verovatno poslednji put voditi reprezentaciju protiv Slovenije za sedmo mesto, a mnogi naši igrači neka se dobro zamisle, da li će za njih biti mesta u ekipi za dve godine, kada je naredno takmičenje, Evropsko prvenstvo u Sloveniji.
Ivković je najavio analizu, preuzeo najveći deo krivice na sebe, ali igrači najbolje znaju zašto nisu bili tim kao u Poljskoj i Turskoj (Teodosić je istakao „dosta razloga“, ali bez objašnjenja), zašto su igrali neku nepoznatu košarku, delovali na parketu kao po kazni.
Objektivnih razloga rezultatskog, a pre svega debakla igre i motiva, svakako ima. Veliku snagu i duh ovom timu davao je Novica Veličković. Težak raspored, rivali po grupama i problemi s povređenim igračima kulminirali su uoči dve najvažnije utakmice, a odsustvo bekovskog para Tepić – Rašić, zaista je bilo teško košarkaški nadoknaditi. Ali pehove su imali i drugi, pa su igrali i „ginuli“. Makedonci su s pet igrača došli u priliku da se bore za medalju, a Grci, objektivno slabiji bar za deeset poena od našeg tima i bez bekova, da znaju čiji dres nose.
Ivković završava selektorsku karijeru, ali potop u Litvaniji ne može da mu otkine ni pedalj onog što je uradio za našu košarku. Užarenu klupu, kad smo bili sićušna tačka na košarkaškoj mapi Evrope, odbili su i Pešić i Maljković i Obradović, ali on nije dozvolio da nestanemo. Zasukao je rukave, napravio tim za budućnost i na dva takmičenja evropskog i svetskog ranga, podigao nas i više nego što objektivno vredimo.
Ipak, iskusni stručnjak dobro je znao pred Litvaniju gde smo u odnosu na rivale koji su mobilisali najjače snage. S izuzecima (Teodosić i Savanović), svi reprezentativci su dobilali klupske mrvice, role u kojima nisu mogli da stignu ni do „oskara za epizodu“ i teško je bilo od njih napraviti protagoniste. Pred polazak na šampionat rekao je da ga brine što nemamo dovoljno razigranih reprezentativaca, a u Litvaniji stalno ponavljao da ne možemo da igramo „pet na pet“ i „jedan na jedan“. Pa, ispalo je da nam je ostalo jedino „zona bugarka“, ali naš problem je u ključnim utakmicama bio napad.
I za kraj, reč dve o selekciji koja je u tesnoj vezi sa „proizvodnjom“ igrača. Možemo da polemišemo zašto selektor nije poveo nekog iskusnijeg poput Rakočevića, ili u postavi visokih Ilića ili Radenovića, šta se to godinama događa s Miličićem. Fakat je da je ovo veliki poraz i onih koji rade u klubovima, od trenera do „gazda“. Za dve godine nisu ponudili ni jednog igrača koji bi mogao da pojača konkurenciju, a našoj talentovanoj deci vreme i karijere kradu stranci sumnjivog kvaliteta i menadžeri koji godinama drže košarkašku „banku“. Ako Đilas i Bodiroga to ne postave za prioritet, kao i domaću ligu, narkoza će imati mnogo duže dejstvo.
----------------------------------------------------
Dvorana: Kaunas arena. Gledalaca: 3.000. Sudije: Radović (Hrvatska), Javor (Slovenija) i Mihajlov (Rusija).
SRBIJA: Teodosić 6, Paunić 3 („trojka), Bjelica 2, Marković 4 (1), Savanović 9 (1), Kešelj 22 (3), Krstić 15, Perović 2, Mčvan 14 (1). Nisu igrali: Tepić, Rašić i Marjanović.
GRČKA: Hsantopulos, Burusis 27 (2), Zizis 18 (1), Vasileidis, Kalates 10, Focis 16 (2), Papanikolau 4 (1), Mavroidis 2, Bramos 6, Kufos 4, Kajmakoglu. Nije igrao Sloukas.
Mirko Stojaković
objavljeno: 17.09.2011.
Pogledaj vesti o: Litvanija, Olimpijske igre
