Izvor: Glas javnosti, 18.Feb.2010, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konji leče dušu i telo
Nema tačnog datuma ni mesta koje je bilo zabeleženo kao početak pomaganja osobama sa invaliditetom uz pomoć konja, takozvana hipoterapija, ali dokazi upućuju da je čovek pojahao konja pre otprilike 6.000 godina. Grčki i rimski napisi upućuju da je jahanje bilo preporučivano kao metoda oporavka za ranjenike iza bitaka.
Pre stotinak godina Engleska je prepoznala jahanje za onesposobljene kao koristan oblik terapije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i ponudila terapijsko jahanje ranjenim vojnicima tokom Prvog svetskog rata. Do 1950. britanski fizioterapeuti su istraživali mogućnost jahanja kao terapiju za sve oblike invalidnosti.
U modernim vremenima, krajem 50-ih i početkom 60-ih godina prošlog veka organizovano je jahanje za osobe sa invaliditetom,a ovaj vid rehabilitacije je paralelno počeo da se razvija u Engleskoj, Nemačkoj i skandinavskim zemljama. Sredinom 70-ih nekoliko evropskih zemalja je organizovalo prvi međunarodni kongres o hiporehabilitaciji, a 1980. u Briselu je osnovan Međunarodni savez za jahanje za osobe za invaliditetom, koji danas okuplja 51 zemlju članicu.
Za to da jahanje konja pomaže pri lečenju u svetu se odavno zna, a kod nas se ovaj vid terapije sa uspehom sprovodi tek poslednjih godina.
Ove plemenite životinje su, naime, odavno poznate po tome što spontano stimulišu svoja čula već pri prvom kontaktu sa čovekom, a to kod pacijenata budi čitav spektar osećaja i reakcija, dovodi do izražavanja emocija, na kojima se onda može raditi u sklopu terapije. Način na koji jahanje konja utiče na pacijente nije do kraja ispitan, ali je jasno da postoji specifična interakcija, koja ljudima sa ovakvim bolestima olakšava socijalizaciju i ubrzava oporavak. Terapija se obavlja po preporuci lekara, a onda se prilagođava svakom pacijentu ponaosob. Kod blagih slučajeva može da deluje čak i jednostavno jahanje, uz malo gimnastike u sedlu, dok kod drugih postoji komplikovaniji, precizno osmišljen program. Osnovu hipoterapeutskog rada čine srodni pokreti konja i čoveka, a impuls njihanja prenosi se sa konja i blagotvorno deluje na pacijenta koji ga jaše.
