Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Feb.2016, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komesar za ljudska prava: Ugrožena prava izbeglica
Visoki komesar UN za ljudska prava, Zeid Rad Al Husein izrazio je zabrinutost u vezi sa bezbednosnim merama koje su usvojili čelnici policija pet evropskih zemalja, ocenjujući da one već negativno utiču na ljudska prava izbeglica i migranta u južnoj i centralnoj Evropi, kao i da to dodatno otežava već izuzetno tešku situaciju u Grčkoj.
"Poslednji izveštaji iznose podatke o lancu deportacija koji se sada realizuje širom rute na Balkanu prema Grčkoj, što uključuje i >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju", naveo je komesar u saopštenju.
"Uoči usvajanja ovih mera tokom protekle nedelje, ophođenje prema izbeglicama i migrantima koji su prolazili kroz određene zemlje se naizgled promenilo, uz ozbiljne negativne implikacije po njihova ljudska prava", izjavio je Zeid.
On je zatražio od pet zemalja koje su potpisale prošlonedeljni sporazum (Austrija, Hrvatska, Makedonija, Srbija i Slovenija) da "ponovo pažljivo regulišu pristup njihovih policijskih snaga i da ga u potpunosti usklade sa međunarodnim pravom".
Zeid kaže da je stotine Avganistanaca, prema izveštajima, ostavljeno "na cedilu u bednim uslovima" duže od pet dana na granici između Makedonije i Srbije, a da je mnogim drugim Avganistancima onemogućen ulazak u Makedoniju i Grčku, naizgled samo na osnovu njihove nacionalnosti".
Visoki komesar je takođe izrazio žaljenje da su određene vlasti prijavile da nisu dozvolile prelazak granice ljudima koji su dolazili na njihove granice, ukoliko nisu mogli da im daju dokumenta koja su navedena u sporazumu.
„Ove mere samo pojačavaju haos i muke duž cele trase, a naročito u Grčkoj koja je već preopterećena. Zatvaranje granica zemalja na ruti, stavlja ogroman pritisak na zemlje kojima je u velikoj meri potrebna pomoć. Ovo bi moglo imati nepredvidive i pogubne posledice po Grčku i veliki broj ljudi koji se trenutno nalaze na njenoj teritoriji", rekao je on.
Činjenica da neko poseduje ili ne poseduje dokument nema nikakve veze sa činjenicom da je neko izbeglica ili nije, ukazao je Zeid i dodao da su brojni razlozi zbog kojih je izbeglica morao da pobegne iz zemlje bez validne putne isprave te da njeno neposedovanje ne bi rebalo da bude razlog za zabranu ulaska u proceduru za traženje azila.
On je rekao da razume izazove sa kojima se suočavaju vlasti u nekim evropskim zemljama koje pokušavaju da se izbore sa velikim brojem migranata.
"Ipak, ovaj vanredni sporazum koji su potpisali čelnici policija uspostavlja politiku tih pet zemalja koja uključuje mere koje izgleda da nisu u skladu sa obavezama poštovanja ljudskih prava u ovim zemljama, a na šta su se te zemlje obavezale međunarodnim pravima o ljudskim pravima i izbeglicama", istakao je Zeid.
On je posebno izrazio zabrinutost što sporazum može da omogući kolektivno proterivanje ljudi koji nisu državljani tih zemalja, "što je jasno zabranjeno međunarodnim pravom".
Sporazum, koji je uobličen u „Zajedničkoj izjavi čelnika policijskih službi" pet zemalja, koja je objavljena 18. februara, izgleda da daje ovlašćenja za profilaciju ljudi, kao i za ograničavanje „ulaska iz humanitarnih razloga" samo na osnovu njihove nacionalnosti, i posedovanja identifikacionih dokumenata, a ne na osnovu pojedinačne procene da li je neko ili nije u potrebi za azilom ili nekom drugom vrstom zaštite njihovih ljudskih prava, kaže se u saopštenju.
Kako se navodi, Sporazum uspostavlja izuzetno uske kriterijume koji omogućavaju prelazak onima koji - „beže od rata" - bez ikakve napomene „mogućnosti da će biti progonjenja" što predstavlja ključni kriterijum za priznavanje izbeglica u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine i pratećim Protokolom iz 1967. godine i srodnim međunarodnim propisima.
„Ono što je alarmantno, s obzirom na osnovnu dužnost policije koja je da štiti ljude, sporazum ne sadrži nikakve mere koje imaju za cilj zaštitu tih krajnje ugroženih žena, dece i muškaraca koji dolaze", smatra Zeid.
Umesto toga, dodaje on, sporazum se, kako kaže, bavi "primenom oštrih ograničenja za ulazak ljudi koji putuju takozvanom balkanskom rutom i obezbeđivanjem „kontrolisanog transfera migranata", bez dovoljno mera bezbednosti".
