Izvor: Vostok.rs, 28.Sep.2012, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko odgovara za jedinstvenu Evropu?
28.09.2012. -
Posle letnjeg zatišja u Evropi je ponovo vruće. Ipak ne radi se o klimatskim anomalijama. Događaji u Madridu, gde gnevni demonstranti ratuju sa policijom ispred zgrade parlamenta, označili su novi talas evropske dužničke drame. Španci su nezadovoljni radikalnim smanjenjem budžetskih troškova. U zemlji gde je četvrtina stanovnika nezaposlena, već se otvoreno govori o nepoverenju svakoj vladi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Grčka, glavni evropski bolesnik i enfant terrible, ponovo je zahvaćena masovnim sukobima. Tržišta ponovo trese groznica, svakog dana se saopštava o padu krusa evra i onovim rekordima dohodnosti pojedinih evropskih obligacija. I više niko ne pominje dosignuća poslednjeg samita EU, koja su tako radosno saopštili evropski lideri, ističe politikolog Vasilij Koltašov:
- 29. juna održan je samit EU, bile su usvojene mere za kratkoročni spas Španije i tržišta su oživela. Sada se vidi da ove mere nisu ni do čega dovele. I da je u Grčkoj potpuni haos. Zato što je provera kreditora otkrila 20 milijardi evra deficita budžeta koji grčke vlasti ne žele da priznaju.
Situaciju u Grčkoj pogrošavaju i skandali u vladi. Kabinet Antonija Samarasa koji još nije uspeo da dođe na vlast, našao se u centru korupcionog skandala. Više od 30 činovnika je uhvaćeno u izbegavanju uplate poreza i finansijskim mahinacijama. I to u kontekstu glasnih izjava o smanjenju budžeta na račun državnog sektora i masovnom smanjenju socijalnih programa. Stanovništvo nastavlja da štrajkuje, a Brisel da posmatra. Više ništa ne preostaje, najvažnije je što u Atini radi bar neka vlada, koja je ranije položila zakletvu da će ispuniti sve obaveze pred kreditorima. Ali mehanizam štednje, kao u slučaju Španije i drugih kriznih zemalja više ne funkcioniše. Sada treba saviti akcenat na ekonomski rast, smatraju eksperti. Pri tome vlasti EU nisu spremne da odustanu od jednom odabranog modela razvoja.
Za godine krize evropski lideri su održali oko dvadesetak samita za spas. Posle sastanaka davane su glasne izjave koje su samo kratkotrajno ulivale nadu investitorima. Ipak formalno svi dogovori su ostajali na papiru. Na taj način reč je ne toliko o ekonomskoj, koliko o političkoj krizi, ističe ekonomista Vasilij Solodkov.
- Vlasti zone evra su se navodno dogovorile da će napraviti jedinstveni bankarski nadzor. To je očigledno trebalo ranije učiniti. Ali povlači se u stranu drugo pitanje – jedinstvena budžetska politika. Zato što kakav je smisao jedinstvenog bankarskog nadzora bez jedinstvene budžetske politike, kada različite zemlje mogu da troše onoliko koliko žele, kao što se desilo sa Grčkom. I ovde nema ekonomske razrade datog pitanja i političkog rešenja.
Eksperti ističu da je sada reč ne više o sudbini valutnog saveza, na kartu je postavljena budućnost čitavog evropskog projekta. Stanovnici Nemačke, Finske i drugih zemalja zone evra sve aktivnije izjavljuju da ne nameravaju da plaćaju dugove siromašnih južnjaka. Skoro polovina Nemaca smatra da bez EU i tim pre zone evra njihov život bi bio mnogo lakši – takvi su podaci najnovijih anketiranja. Na idjenom nivou raspad valutngo saveza više se ne prihvata kao katastrofa. Poslednjih meseci različite države su uspele da pripreme planove izlaska iz valutnog saveza, mada su se zvanično trudile da to ne oglašavaju.
Razvoj krize može da uništi i postojeći status-kvo. Nesposobnost evropskih vlasti da reaguju na potreban način previše košta jedinstvenu Evropu. Za sada se lideri EU pripremaju z anovi samit – on će biti održan sredinom oktobra.
Izvor: Golos Rossii
